Стражилово

В р . 25.

СТРАЖИЛОВО

399

фирме над дућанима. А други, ђ. Г., дојездио је на кову, само да буде на беседи с игранком, коју Кљажевчани не знам на какву дел приређују. Еад се тако скоро у исти мах нађосмо, упутимо се на пиво, наравно. Ах, кад се сетим оних тренутака при чаши пива! Не због пића или разговора, него — за другим столом седела је прекрасна удовица. Ах, удовица! Доцније сам имао теоријску срећу видети је и у Дервену, и у Нишу и у Лапову, и за тим никад више ах, удовица! Пиво ми је пријало, признајем, и ја сам онако уморан збрисао приличан број чаша. Ту се упознам и с Књажевачким колегом, оним дуго- и танкобрким, који — али сад ћу рећи. Дођем у своју механу, вечерам с газдом, пијем чашу вина, запалим цигарету, не слутим ни на какво зло, него се осећам ирилично зрео за кревет,

кад, али ево дуго-и танкобрког са једним официром, и мене онако разбојнички отму од газде и скљукају у неку засебну собу, где затечем још једног официра, окружног инжинира, подугачак сто, пет празних чаша и неколико пуних боца. Ех, моје лепе намере, да легнем рано и да накнадим дефицит од прошле ноћи! Ја сам се до душе цифрао; та морао сам, кад сам се с људима тек први пут видео, Но они су ме провидили, и ја сам се у исти мах бламирао и пред собом и пред њима. Газда, газда! Ш.то ме ниси иустио, да у Новом Хану мало продремам! Био бих одморнији те бих се боље могао ухватити у коштац с војском, с техником и с наставом. Ти сад спаваш, није те ни бриге а ја ево . . Но није било баш тако страшно, јер кад сам се сутра дан, већ у 4 сата, пробудио, био сам свеж и спреман за пут.

ОЦЕНЕ И ИСТОГИЈА СГПСКОГА НАГОДА. Ењита 11. Време краљевства и царства (1159.—1367.), наиисао Дантелија СрвпковиИ. Београд 1888. Издање и штампа краљевско-српске државне штампарије. Цена 3 дин.

Огромна књига! Није шала, — мање тридесет и неколико страна има хиљаду страна књига та, на ипак како је ниска цена одређена огромној књизи тој. Сад баш излази XXVII. књига Чупићеве задужбине: „Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба," и до јако су изашле четири свеске и цена је свакој свесци 2 динара, а у све четири свеске има само 624 стране, и артија није финија и формат није већи од артије и формата огромне књиге ове, којој је цена само 3 динара. Писац Поменика држи ^е на цени, а издавачи књиге, о којој је овде реч, као да су слутили, да ће многоме између читалаца — ако многи прочитају, јер многи ће нокушавати али ће мало њих прочитати књигу ту од корице до корице — жао бити и за она три дина-

ПРИКАЗИ, ра те да ће многи рећи: жали Бог толике артије! Душа ваља и признати се мора, да није све лоше, што се пише и каже у огромној књизи тој: има у њој тамо амо и што је добро. Но жалост је то, да је тога мало. а што не ваља и што је лоше, тога има опет сувише; и још је жалост то, да је оно мало добра, што га има у књизи тој, туђе па усвојено или управо украдено, јер није казано, откуд је узето, а оно што није то, што је своје и самосвојно, то не ваља, тако и у тој мери не ваља, да се не може^ни критиковати, и сваки би онај луд био, који би у претрес и на оцену узео такву вашарску работу, каква је књига та. Па ипак ће и та књига наћи хвалилаца у нас, који ће књигу ту препоручивати и хвалити, а још више похваљивати и храбрити писца илити творца књиге те огромне. Ја не ћу, јер не могу, ни једно ни друго, и да је на моју, књига би та дошла у „1п(1ех НБгогиш ргоћЉГ1;огит." У поткриљу Фрушке горе, 10. јуна 1888. И. Руварад.

ИИ1Ш

р

Г Л А 0 Н Ж К, (•ј* Мита Поповић) сахрањен је 11. о. м. у српском православном гробљу у Будиму. Тело су му опојали гг. Сима Костић, парох Пештански, и Ш. Рајић, катихета Будимски. На опелу је корпоративно учесгвовало „Коло младих Срба а

са председником својим Л. Шилошееим 'а Ст. В. Полоеик је на гробу у опроштај са покојником изговорио неколико топлих речи. Како песник за собом није оставио, као но поштени Аристид, ни толико, дш е#егге*иг, то је погреб му приредило Коло младих Срба. Иста дружина издала је овај про-