Стражилово

СТРАЖИ10В0

т т ђшмш, нвук? ш жн ВЛАОНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ,

БРОЈ 26.

У НОВОМ САДУ 30. ЈУНИЈА 1888.

ГОД. IV.

КАКО ЈЕ ШЕВАЛИЦА ИЗЛИЈЕЧИО ФРА-БРНУ.

ооуди га велика вардања у трпезар- рији. Док је он трљао очи, другови му изношаху јело тамо. Фратри очатише молитву, пак се зачу мицање столица, звека посуђа, кашљање, зијехање, па онда за два, три тренутка наста глуха тишипа и неко поче кроз нос мрмољити. Бакоња уста и дошума се до врата. Она два ђакона стоје пред налоњом. Један чати, а други прати очима ријечи. Фратри једу. Након неколико, онај други поче да чати, а онај први да прати очима, а фратри ни абер а, и све тако на измјену, док гвардијан у нрочељу не забобоњи ненгго, на што се ђакони поклонише и прбкрстише, на сједоше и они да једу. — Оди, мали! викну га шјор Грго, стојећи у прочељу друге трнезице. За ону тројицу ђачића бјеше иостављено са страна, а Бакоњу намјести према себи. Сваки се нађе пред својим тањиром. И ту се очати нека молитва, коју Кушмељић не разумједе, пак навалише својски. Можете мислити, је ли Бакоња прионуо! Јадник, не бјеше се омрсио нослије Тројица, а сувише пјешачио три, четири сахата. Како ли му би мшго и како се заблену, кад послије добра комада говеђине шјор Грго стави преда њ печења и салате, па још једну крушку, па вина половника пуну чашу! У великој трнезарији час се дигне граја, као да се побише, час се смију, час шанћу, док опет столице завардаше, опет се чу молитва, па онда стаде тутањ по поду, па, онда се врата затворише за њима. Шјор-Грго оде у кујињу. За њим се дошума Бакоња, па му вели лукавац: — Ако ми што заповедите, да нам помогнем.

ПРИЧА СИМО МАТАВУЉ. (Наставак.) Шјор-Грги би то веома мило, те га помилова ио образу и рече: — Ја видим, да си добро дите! Данас не ћеш ми номагати, јер си уморан, него ајде тамо па легни мало на клупу, док ја поспремам, пак ћу те извести мало да видиш наслоне и млађупницу, јер дуовници спавају до благослова (вечерње). Ајд! Бакоња се поврати. — Ма ти ка да не бегенишеш ово наше вино ! рече му онај силеџија, Бакоњи бјеше претекло више од по чаше. У томе се он увргао био на оца, који — као што казасмо — могао је појести за двојицу људи, а попити не могаше више но слабодуха кака жена. Мали, да им повољи, нагну чашом, али након првога гутљаја лице му се згрчи а очи му се избуљише и засузише. Престрављен јаукну и положи чашу, али видећи, да се ђачићи на сав мах смију, замахну њом, што је икад могао, и звизну њом онога, што га је пудио, у образ, те га крв обли. Оиа двојица скочише на њ, али снажни Бакоња залијепи једнога на другога шаком, те их све тројице у час стаде кукњава. Шјор Грго допаде и поче их раздвајати. — Шта је? Шта је то? Бакоња не мога проговорити, но му пружи чашу. Грго примириса и иознаде одмах, да су му паприке ставили у вино, те иснљеска ђа чиће и ишћера ван. — Добро си учинија! Баш добро! Пасји синови. Јес' видија! Не бој се не, ако те туже, извући ће они дебљи крај, ја ти јамчим! Грго му даде хљеба да жваче, па му нареди, да легие. Бакоња засна норед све муке,

*о{

У-ИО Г,