Стражилово

ГТРАЖИЈОВО ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 27.

У НОВОМ САДУ 7. ЈУЈШЈА 1888.

ГОД. IV.

КАКО ЈЕ ШЕВАЛИЦА ИЗЛИЈЕЧИО ФРА-БРНУ. ПРИЧА СИМО МАТАВУЉ. (Наставак.)

VII Пустођак па Цк. Одмах након тијех догађаја јавише се прки знаци јесени. Магла нануни долине, па силан вјетар од мора разагна њу, а донесе пљусак. Жедна земља нони воду у мање времена него ли је облаци просуше. За тијем поче ромињати, једнако и трајно, онај ситни дажд, што пастирима продире до костију. Чмањак Кушмељев гурио се тијех дана у некој пудари, чувајући стоку. Кроза сухо грање, којим бјеше покривена колиба, точила је вода на сав мах, те је залуду мијењао мјесто; а како мораше још почешће истрчавати, да сузбија живо на оклаје, јер по њивама бијаше познога кукуруза, Чмањак прозебе, те га је час иодузимала ватруштина, а час се тресијаше од студени. Поред свега тога не пожали се кукавац, него се отимао и посрћући ходио. Али, треће вечери послије одласка Бакоњина, смркло се у велике, а Чмањак не јави стоке на ноћиште. Отац оде по њ и нађе га онесвијешћена, те га однесе кући. Осињача, чим га видје, ногоди, шта му је. »Нагазија је несритник!« вели па иотрча ка Цонтрони Чагљиновој, која бјеше вјешта тијем работама. Цонтрона, и ако бјеше у свађи с њима, дође и по што прегледа дијете у бунилу, рећи ће: »нагазија јест, тоје цигурно, али триба видити, је ли на сугреб или иа чини? Ако му изађу шклопци по тилу, онда је на сугреб, и оздравиће лако! Али ако је оно друго, онда« . .. заврти главом. Већ знају })И, шта јој треба, донијеше јој жива угљевља на маши и здјелу воде. Цота баци грум жераве у воду и пита: »Је ли овоме крива Пешњетина?« Угљен зацврча али не потону. »Је ли Чврља Ожегова?« — »Је ли Прдуља Ро-

рина?« — »Је ли Жландра ћукова?« — »Је ли Врља Кукумарова?« — »Је ли Чендрљока Кокина?« .... Аја! угљевље плута. Осињача запита у себи: а да није баш Цонтрона?ана то жеравак цврррр ! па одмах потону као олово. — А куја и погрда! ... Па јој не би очи испркала ! ? викну Осињача. — А којој си наминила, вире ти, Барице? пита јетрва. Осињача се савлада па кашљуцајући рече. — Нека је враг носи! . . . оставимо је! . . него иомози, Цвита, па ћу те ли вапојити! Цвита зали малога три иута оном водом, шапћући нешто, па отиде понијевши врч вина за свој труд. Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљувачку и мрмољећи нешто, пак наста око дјетета. Сјутрадан рано Чмањак изједе два попржена јаја и напи се вина. Стрина му Цонтрона, по што га обиђе, подјемчи се својом душом, да ће оздравити. Сад Крива замијени болесника код стоке. Барица сједе за стативу. Галица јој помагаше Кнез је тесао неке паузнице и сваки час излазаше пред врата, да види, мијења ли се вријеме. У кући се не чу гласа људскога, осим што би Чмањак кад кад јекнуо. Мати га је запајала ракијом те око подне захрка. Мало по том указа се маличак проблијеска на небу, а у попасна добашца осјевери, те њих троје одоше на поткутњицу, да начупају што више клинова. Кад се вратише, Чмањак једнако спава а ПГкембо се игра у пенељаку. Тада домаћица усу м> ку у лонац, а кнез натмурен измијеша куљу и тек након неколико залогаја поче она: — Боже мој, шта ради сад моја дика ? Дави