Стражилово

496

Верујем му за то, што знам, да су споменици у српскословенској књижевности ирости иреписи из старе словенске књижевности и све што је било у старој словенској књижевности, то има и у српскословенској. Све су наши стари преписивали, а особито такове књиге, које су биле за дрквену потребу. Све што има у старој словенској књижевности, то има и у српскословенској. Истина има и такових књига у српскословенској књижевности, које су директ превађане са грчкога на српскословенски језик, али то је врло мало и то можемо само за оне књиге казати да су преведене са грчкога, на којима изреком стоји да су преведене са грчкога. Обично су прости преписи, који се лако могу познати да су преписи, као што је Вуканов и сврљишки јеванђелистар. На кад имамо Вуканов, Мирослављев и сврљишки јеванђелистар, који су преписани са старога слов. на српскословенски језик, како не би веровали, да је такових преписа било вигае, тим пре, што су јеванђелистари књиге за црквену потребу. Ја са своје стране не могу замислити, да није било много јеванђелистара у српскословенској књижевности, који су били најпотребније књиге у цркви.

Г. Д. Руварац вели, да он „пише о свом руву и круву без икакве материјалне користи и грамжења за славом." То г. Д. Руварцу нико није ни преговарао, а не мислим ни да је хтео г. Д. Руварац мене дирнути овим речима, Јер нити грамзим за славом нити имам какве материјалне користи од својега писања. Истина сад ми је требала да падне секира у мед од књижаре браће Поповића, требао сам да добијем Љубомира у Елисиуму и друга сливна издања браће Поповића за, своју књигу „Осрпском језику," али где је запело, за што не добијам све то, гледаћу другом приликом да изнесем на јавност. * * * Што се тиче само , да га није написао г. Д. Руварац, не би било забуне и господа угледна и учена нека само прочитају ту реченицу још један пут, па

ће видети, да је ту само са свим излишно, кад значи тгод, 1рве и може само забуну изазвати, као што је и изазвало. * * * Г Д. Руварац вели: „Из досадањих, и ако не баш свих а оно неких његових (т. ј. Живановићевих) полемичних ствари, ја не само пгго не увидех, да је он друкчије и лепше другима њихове погрешке (ако су иогрешке ) казивао; но напротив увидех, да им је он са свим друкчије њихове погрешке казивао." За сумњу ову, где се каже „ако су иогрешке," ја се ни мало не срдим на г. Д. Руварца. Ја овде само замерам уреднику овога лисга, који овако што прима без икакве примедбе. Ја мислим, да и оваки лист, као што је „Стражилово," мора имати свој правац. Кад ја н. п. докажем по науци, да је учебник руска реч и да је Срби не могу и не смеју употребљавати, а г. Д. Руварац сумња, да је то тако, и то сумња, што хоће силом да сумња, онда ја мислим, да је уредникова дужност, да тако што примедбом пропрати, ако не ће да читаоце своје доведе у забуну и тим да обали цену својему листу. Не треба заборавити, да је „Стражилово" не само за забаву него и за иоуку, а поука та треба да је права, истинита, с којом не би требало нико да се сме титрати.*) '") На ову замерку поштованога нашег пријатеља и сарадника не знамо управо шта да одговоримо, исто тако, као што не знамо, шта смо требали г. Димитрију Руварцу приметити на оно његово „ако има какве погрешке." Кад се признате књижевничке снаге у каквом питању препиру, нисмо, држимо, ми позвани, да у ту препирку ма и најмање утичемо, нарочито где се тиче ствари, у којој не можемо дати стручњачког мишљења. А и што се тиче тона, којим овај или онај одлични књижевник пертрактује коју ствар, и ту мислимо, да није наше, прописивати овај или онај начин. Кад се он потпише, онда он морално одговара и за ствар и за тон. Тога смо се. начела држали до сад при уређивању овог листа а држаћемо га се и од сад. Млађим сарадницима не допуштамо, да било отворено било иза бусије безобзирце нападају на овог или оног заслужног радника на књижевном пољу њих само пуштамо, да устану у своју обрану па им чак ни ту не дајемо са свим слободне руке; но књижевницима од имена и гласа не сметамо, да своје мишљење искажу, колико и како им је воља. Наше је уверење, да лисг тиме нимало не губи из вида свој правац. У.

САДРЖАЈ: Сељак. Песма Вл. М. Јовановића. — Дан рођења. Успомена Милана Ђуричића. — Хања. III. — Народна тра,диција и непогрјешими историци III. — Иојезија Владимира М. Јовановића. Од Милана Савића. •- Вулканске снаге. (Свршетак.) — Има ли у српско-словенској књижевности јеванђелистара'? Од Јована Живановића.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је б Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукониси се шаљу уреднитптву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду

СР1ТСКА ШТАМГТАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛКТНћА У Н. САДУ.