Стражилово

Б р . 35.

СТРАЖИЛОВО

555

— Молим, за оваку маленкост! — Плуто закључа врата, а Мастрили се упути. стазом, што у иебо води. Ходијаше за једаи дан и за једну ноћ, па још за један дан. Напокон допре до неких врата; бијаху врата од раја. — Откле си ! — уиита свети Петар. — Из пакла — одговори Мастрили. — А шта ћеш ти амо? — Хтео би ући. — А који си? — Ја сам Мастрили. — - Како! — зачуди се св. Петар - ти си Мастрили! Лупеж Мастрили, убојица Мастрили ? Па би у рај хтио? —- Онај ме доље не ће да прими у накао; а треба, бре, да ме се негдје прими! — А зашта те не примају у накло? — Јер сам за живота свога увијек частио св. Јосипа. — Ево нам још једнога — замрмоши св. Петар. — Овако не ћемо никада свршити. Мени се, бога ми, додијало! Сваки смо дан на истоме! Хајде у ђавола! — Бијах овај час код н>ега. — А ти се врати! —• Хвала ти, далеко ми је. Има пет дана и четири ноћи да идем без престанка, иа сам се и уморио. Гдје сам дошао, ту ћу и остати! — Како! овдје ћеш остати ? — Да. — Па уфаш, да ће ти се рајска врата отворити и проти мојој вољи? — Уфам, Петре! — А дену ми кажи, ко ће мене присилити, да ти их отворим? — Богме св. Јосип! — И у све гласе Мастрили завиче: Свети Јосипе! Свети Јосипе! — Ко ме зове? — одговори глас из далека. — Ја! — рече Мастрили, спозиајући одмах св. Јосипа, који је случајно онуда пролазио. — Ево и њега амо! — замрмоши вратар раја. — Шта се је догодило? — уиита св. Јосип. — Ништа — одговори св. Петар — ансолутно ништа. — Како ништа! — раздере се Мастрили — зар за вас све ово ништа ? Ви ме шаљете у ђавола доле, па не ћете да зовем у помоћ ? — Зашто шаљете овога човјека у пакао? — запита св. Јосип. — Јер је убојица! -- Али он се је можда на смртном часу нокајао. — Умрво је без покајања. — Није истина! — завшшу Мастрили.

— Коме си препоручио душу прије смрти? упита св. Јосин разбојника. — Вами, вами, велики св. Јосипе; вами и иикоме другоме. Шта св. Петар говори, то је од саме зависти. — А који си ти, дакле? — онет ће св. Јосии. — Ја сам Мастрили. — Шта! Ти си онај добри Мастрили, који се је сваке вечери мени молио? —Ја сам главом. — И прије смрти мени си се препоручио? — Вами, само вами. — А св. Петар не ће да те нусти унутра? — Да ми не би вас, хотијах и наду изгубити. — Мој мили св. Петре — рече други светац свечаним тоном — уфам, да ћете отворити врата овоме човјеку. — Ниношто — одговори св. Петар. — Јесам ли ја вратар, или нијесам? Ако нијесте са мном задовољни, а ви ме отјерајте. Али док је мене овдје, врата ће се отварати, кад мене буде воља. — Добро, кад је тако — рече св. Јосин — допустите да обавијестимо Господина о овоме послу. Њему не ћете занијекати право, да отвори врата, коме је њега воља! — Нек вам буде! Хајдемо код Господина. Свети Петар закључа врата, а Мастрили сједне на праг. Оба свеца нађоше Господина, гдје се бави око једног новог молитвеника. — Ха! ха! — ускликну свемогући, слушајући буку, што су свеци правили пред вратима. Је ли да не могу имати часа мира! Шта ми се то увијек карате! — Госнодине — рече свети Јосип - твој вратар не ће да прими оне, који су ме штовали на земљ* — Господине — рече св. Петар — твој св. Љ,сип примио би у рај цијели свијет. — А ја вам кажем, да сте ви себичњак! — утече му у ријеч Исусов отац. — А ја вам кажем да сте ви несношљив — скочи св. Петар. — Мук!!! — завика свемогући — да чујем,^о чему се ради. — Господине — започе св. Петар — јесам ли ја вратар иа рајским вратима, или нијесам? — Тако је, премда бих могао и бољега наћи, ипак.... — Имам ли ја право, да отварам и затварам врата опима, што куцају ? — Дакако; а ко је данас закуцао ? — Мастрили! — Мастрили ? онај лупеж ? — И хајдук!