Стражилово

В р . 38.

не може се исцрпно одговорити са ово неколико речи, које имам овде да кажем. То ће учинити учене беседе и академијске раеправе, које ће задичити ову светковину. Оне ће изнети целокупно сгање српске писмености и умнога живога српског при крају нропглог века, када се родио Вук СтеФановић Караџић. Оне ће вам испричати џиновска напрезања тога нашег великог самоука и реФорматора, с којима је успео, да из хаоса, славјано-сербске, односно руско-сербске писмености створи праву српску писменоСт, нраву народну књижевност српску. Цео живот Вуков био је непрекидна борба и ратовање најпре за слободу Србије, а за тим за слободу и независност српскога језика и српске 1сњижевности. С гсаквим се огорчењем водио тај педесетгодишњи рат за српски језик, како су га душмански водили противниди Вукови, види се по оружју њиховом. Псевдокласичари и непријатељи свога рођеног народног језика подметали су Вуку пропаганду за католицизам и политичко издајство свога народа. Па не само они, него и .саме необавештене власти нове Српске државе сметале су великој реФорми Вуковој. Али велика патријотска мисао Вукова ипак је све препреке савладала и сјајно победила. Није моје да улазим у детаље те велике борбе и те сјајне победе. Стручњаци веле, да је Вукова ортограФија најсавршенија не само међу свима словенским, него и међу свима писменостима индогерманских народа. Љнгвисте не могу да се нахвале Вукових заслуга за српску граматику и први српски речник, који је не само монументално дело лексикограФије него уједно и читав збориик етнограФије српске. Вук је сачувао од пропасти српску народну лирску и епску појезију, народну просодију, народну философију , целокупну народну усмену књижевност, која би се неминовно изгубила и заборавила, да Вук није од те усмене направио иисмену књижевност. Управо све, што саставл»а нацијопалпе особине једног народа, његову народност, све је то, већим делом, Србима спасао Вук СтеФановић Караџић и његова школа Ја управо имам о томе да кажем неколико речи. Има више од двадесет година, како сам покушао да повучем паралелу између Растка Немањића и Вука Караџића. Мило ми је, што и данас, са овога места, могу да потврдим ту паралелу. Немањина држава још не беше прави државни организам, она беше још силом створена веза самосталних, центриФугалних жупа, веза, коју је одржавала само гвоздена рука великога жупана, доцније првог краља српског. Ту је државу раздирао не само политички сепаратизам, него и религијозна поцепаност, која беше још опаснија за јединство државе, јер у оно доба беше вера онај елеменат, који је стварао државе. Од првих Немањића једини је Растко појмио огромну важност религијозног јединства за политичку самосталност и јединство државно. Он је толико веровао у спасоносну моћ тога начела, да је одмах жртвовао сва своја права и прерогативе, које је имао као краљевић српске државе, закалуђерио се и посветио је цео свој живот организацији српске народне цркве. Колцку је он услугу тиме учинио српској држави у средњем веку, колико је он Тиме допринео њеном консолидовању и даљем органском развитку, то је најбоље показао сам народ српски, који га је уврстио у своје светитеље. Сличну велику услугу учинио је српском народу и Вук Ст. Караџић у по четку овога века. Очајнички покушаји нашег народа, да се ослободи ропства туђину, немађаху још у почетку овога века карактер борбе за наи/ијоналну самосталност. То беше борба за го живот, за људски опстанак, борба за ослобо^ење хришћана од мухамеданског тиранства. У тој борби обзир на народност још не беше од пресудног утицаја. То доказују сачувани документи целокупне спољашње политике првог

«07

српског устанка. Као што је тек св. Сава, организацИјом српске народне цркве, нашао једину за средњи век сувремену меру, ко.јом се од Немањиног државног агломерата могла створити хомогена српска држава: тако је и Вук својом радњом успео, да даде препорођају Србије у овоме веку оно начело, које данас ствара државе, а то је наЧело народности. Она особина ђенијалних људи, да у напред виде догађаје, који морају насгупити, одликовала је и нашег Вука. На читаво пола века пре иего што је начело народности постало у Јеврогш меродавно за груиовање и стварање држава, Вук је проникао огромну важност тога начела, и он му је посветио цео свој живот. Нема сумње, да би храбросг и, самопрегорење Шумадинаца у почетку овога века и без Вука и његове радње створило зачетак нове српске државе. Нема сумње, да би велики политички и организаторски ђеније књаза Милоша створио српску киежевину, као што ју је и створио и осигурао. Нема сумње, да би у тој српској кнежевини закон постао највиша воља, јер је она имала свога витешкога књаза Михајила. Нема сумње, да би данашња Србија, под управом нашега узвишенога господара, од вазалне кнежевине постала независна краљевина, као што је и иостала. Али тако исто нема сумње, да без Вука и његове радње данашња краљевина Србија не би била толико народна држава у данашњем емислу народности, као што је постала помоћу Вукове радње. Ево за што држава српска слави Вукову стогодишњицу. Али Вуков рад није само то учинИо. Раскомадани делови српског народа пре Вука имађаху таКо мало веза међу собом, да се ни сами не рачунаху у један народ, а цео остали свет је веровао, да су Срби, Бошњаци, Црногорци, Славонци и т. д. све сами засебни народићи. Н1то се данас цео српски народ без разлике покрајинског имена и државе, у којој живи, осећа као један народ; што мисли, говори и пише овим лепим српским језиком, коме је Вук пронашао и објавио законе; што данас има Срлства, које саставл>а једну душевну народну целину — и то је заслуга Вукова. За то цело Српство слави Вукову славу. Петвековно ропство беше, између осталих несрећа за наш народ, узрок и томе, што остали словенски народи беху скоро и заборавили на нас. Вук је умео својим радом, својим личним везама с првим људима свих словенских народа, да васкрсне и наше братство с осталим Словенима За то се и Словенство радује овој нашој прослави. Што јуначки напори нашега народа за политичко ослобођење не беху у стању да сами собом учине, т. ј. да живље заинтересују цео образовани свет за нас, то је успео Вук, учинивши, да се све благо српскога срца и српске душе, све његрве творевине појаве на свима јевропским језицима, да освоје за Србе све високе интелигенције и сва нежна срца свих културних народа. За то зна за Вука и цела просвећена Јевропа, за то га и она с хвалом помиње. С тога сам и ја уверен, да ћу погодити осећања овога сјајнога збора, ако ово неколико речи завршим с ускликом: Слава једному од најбољих вођа у борби за српски народни васкрс! Слава законодавцу српскога језика! Слава творцу нове српске народне књижевности, науке и уметности! Слава Вуку СтеФановићу Караџићу!" Тога дана, а то је 9. после по дне у 4 сахата, говорио је проФ. велике школе.Јован Бошковић дуго, учено о Вуку и раду му; тако исто сутрадан Стојан Новаковић у академији о Вуку и раду му и о томе, ко и како да Вуков рад настави. 9. у вече била је свечана представа у позоришту| давала се Малетићева „Апотеоза Вуку Караџићу". У четир слике износи се рођење, рад, живот, патња и слава Вукова. Апотеоза се допала, ал као да би још бол.а била, кад би се између треће, понајлепше (шишатовачке), и четврте (славл>е)

СТРАЖИЛОВО -