Стражилово
606
СТРАЖИЛОВО
Б р . 38
животиње, нашли се врло разни организми и врло их је много било. ЈГеп пример за ово забележио је и опет Фламарцјон. Године 1846. октобра 5. (17.) било је јаке кише еа севањем и грмљавином, било је ту и олујине и провале облака и грдне штете и на суву и на води а киша је прешла велик део земљине површине. Ветрина је подигла силну прашину и однела ју собом. Овом приликом падала је по негде крвава киша а негде је опет силна прашина пала. Кад је Еренберг испитао ову прашину, нашаоје у н>ој 73. врсте разних организама, међу којима је било и таких, који живе једино у Средњој Америци.
Прашина је дошла дакле чак из Средње Америке. И доиста, у Средњој Америци дувао је вихор-ветар 14. октобра и подигао прашину, која је за четир дана стигла у Француску и ту се спустила на земљу, међу тим је падала с кишом заједно, те ју бојадисала и тако свет плашила. Еренберг је нашао 44 врсте разних организама и у ирашини, која је падала с кишом 1862. године. И ова је прашина бојадисала кишу те се људи страшили од крваве кише. Са кишом у опште пада често прашина, која киши боју мења. Црвена земља и црвен прах са разним организмима донесе дакле крваву кишу.
(Свршиће се.)
УЗ НАШУ ОЖКУ. Тоша Јовановић, глумац и редитељ краљевског српског народног позоришта у Београду, познат је и српској и хрватској позоришној публици као одличан представник мимске уметности у нас, да, као првак у тој струци. Одарен обилно свим својствима, што се ишту од ваљана глумца, а уз то задахнут љубављу и одушевљењем за уметношћу, делује Тоша Јовановић ево већ добре двадесет и три године као поштен, скроман а изврстан радник на пољу дивне уметности. Досга се дуго борио и трудио, док је толико успео те добио часно место редитеља код краљевског народног позоришта Београдског. Неких пет шест година био је и члан хрватског земаљског казалишта у Загребу и био је и тамо у правом смислу љубимац оне одиста интелигентне публике. До скора је приказивао махом јуначке и салонске љубавнике но од новијег се доба одао на струку карактерних улога. У тој је струци такођер створио, рекли бисмо ненадмашних ликова, те доказао, да се са глумцем његова соја српски народ само може дичити и поноеити. Живио, здрав и вољан био још много и много те давао и даље још више прилике, да се српски свет диви уметничком генију његову!
Г Л А 0 Н Е К, (Прослава стогодишњицо Вукове у Веограду. Стотинити дан рођења великог Тршићана прослављен је у Београду 8., 9. и 10. септембра о. г. на најсвечанији начин. Није шала, држава срцека латила се да прослави стогодишњу успомену заслужног свог сина и прославила ју је државе српске достојно. Дан Мале Госпојине беше ове године мутан, време суморно баш као оно време, кад Вук отпоче сретну радњу своју. Али тек што звона на вечерње забрујаше са Београдских кула Вуку у почаст, на мах се разгали небо и обасја сунце — није Бранко за бадава рекао „данак бели, браћо, са Вука другога." Већ. вечерње беше свечано, али литурђија сутра дан, па парастос дубоко саучешће, дубок пијетет изазваше у свих присутних. До 20 свештеника, 2 ђакона, 2 епископа и митрополит одаше у цркви Вуку пошту, за тим се кроз варопг, кроз српску престоницу, у прописаном већ реду
проносиле Вукове књиге, Вуков рад, Вукова слава. Код споменика кнеза Михајила зауставило се славље, јер учињеним поменом хтело се са захвалношћу признати, да је Топчидерског мученика велика те велика заслуга, што се могаде Вуков дан у престоници краљевине Србије прославити. За тим се поред храма српске Талије отишло к великој школи, коЈа је дивно окићена и украшена била као и позоришна зграда, министарство просвете, општинска кућа па и у опште куће и улице вароши Београда. Ту је министар просвете изговорио ову кратку и језгровиту беседу, у којој је јасно изнео и оправдао, зашто је баш држава српска узела у своје руке Вукову прославу. Беседа та гласи: „У саборној цркви српске престонице одслужена је свечана служба. Са бедема тврдиње Београдске грме топови, оглашујући велику народну светковину. У храму српске уметности држе се свечане представе. Пред првим храмом српске науке, пред великом школом, састаЈе се свечани збор, на којемЈ'е не само цвет грађанетва српске престонице, него и представници целе СрбиЈ*е, и сви великодостојници српске државе, и сви чланови владе Његовога Величанства краља Србије Милана I. Па не само СрбиЈ*а, нег<з и све остале земље, у којима Срби живе, радују се и светкују данашњи дан, било на свом дому, било преко нарочитих изасланика с нама заједно. Па не само цело Српство, него и други словенски и несловенски народи учествују у данашњоЈ светковини целога Српства. И пред тако сјајним збором, пред представницима српске државе, српске цркве, српскога народа, његове словенске браће и његових пријатеља, мени је пала у део срећа, да проговорим прву реч, да поздравим овај сјаЈ*ни збор у име владе превисокога му краљевства. Знајући, да за тако велику част имам да захвалим Ј *едино околноСти, што ме Ј *е данашња светковина затекла на високом месту, са кога се управља просветним и црквеним пословима Србије, ја ћу се ограничити, да кажем само неколико речи. Покушаћу, да протумачим, за што Ј *е држава српска приредила ову свечаност. Јер одиста прво питање, коЈ*е се јавља, ово је: Ко је таЈ* човек, чије се име данас слави на овако свечан начин ? За што га славе и црква и школа, и наука и уметност, и грађанство и војска, и држава и краљ СрбиЈ*е? П1та Ј *е урадио таЈ* човек, да му тако поштовање указује не само цело Сриство и Словенство него и други народи ? На ово питање
>