Стражилово

622

СТРАЖИЛОВО

Б р . 39.

Крста Франкапан иао је 27. септембра 1527. под градом Вараждином — и снаха његова, Мара, кћи последквег деспота српског Јована, а синовица Мак-

сима владике, зацело је оплакала девера свог, „највећег војводу онога доба у Угарској и Хрватској," као што га назва г. Иван Кукуљевић Сакцински.

КРВАВА КИША. ОД СТЕВЕ МИЛОВАНОВА.

(Наставак.) 4. Кишу могу црвено обојадисати и неке животиње: веће или мање. Вило је више пута и забелезкено, како су неки лептири или и пчеле или и бубе по води обичну кишу преобратили са свим у крваву. У иочетку седамнаестог века падала је у југоисточаој Француској јака крвава киша пуно по сата. Свет са свештеници на челу држао је, да је то ђаволски посао; можда су свештеници с намером баш и рекли, да је ту ђаво руке умешао. Кад се пак ова киша тачно испитала, а особито неколико капљица, које су пале на зид портански, нашло се, да су црвеној киши узрок лептири, који се тада појавили. Од тих лептирова ишла је нека црвена течност, која се овде онде разишла по предметима. Да је то доиста тако, доказивало је и то, што тих крвавих пега није било по оних мбстих, где лептирова није било: тако високо на кућама па и у неким крајевима саме вароши, међутим се нашле пеге и по местима покривенима, камо није могла доспети киша али су за то доспели лептири. Ма да је ова ствар јасна и чиста била, ипак лаковеран свет није могао се ослободити мисли, да ту није чист посао. И сам Реомир наводи, како могу неки лептири кишу црвено да обојадишу. Ови лептири намноже се понекад тако много, да начине читаве облаке а пуштају црвену течност, која обојадише предмсте у капљицама, као да је киша падала. Пчеле бојадишу кишу већином у пролеће, кад први пут излећу у слободу. Врло често обојадишу воду и ситне микроскопске животиње а иише пута и ситне биљке, које се као плесан рагаире по предметих. Овамо долази црвена плесан по хлебу. Хлебац више пута на влажном месту поцрвени од те плесни и изгледа као да је крвљу попрскан. Неке животиње и биљке дакле претворе обичну лену кишу у чудну, у крваву. 5. Лепше и опширније описане су две крваве кише: једна од године 1869. а друга од године 1870. Године 1869. марта 10. дувао је у Напуљу врео ветар сироко. Као што обично оваки ветар тера по конну неку белу маглу, тако је то било и тога дана. Барометар је пао на 736 милиметара. Вила је јака

запара и час по па је падала киша и то или ситна а честа или крупна но ретка. Гдегод је кап пала, остало је трага као неком блату. Пеге су, из близа, биле мркожуте и изгледале су као пеге од воде, у којој је гвоздене рђе. Кад су комад артије натопили и на ветар изнели, за кратко време био је сав попадан ситно и црвенкасто. Ако се запитамо, откуд је дошао овај прах, није тешко одговорити. Ветар је дошао из Африке па и прашина. Самум ветар пренео је песак преко средоземног мора и донео га у Италију. И доиста је песак дошао из пустиње Сахаре, јер је у Алжерији 9. марта тако јака олујина била, коју је ретко ко упамтио. Песак и прашина, који су падали са кишом и бојадисали је, подигнула је хала у Сахари и онда их пребацила у Европу, да ту обојадише кишу и да људима зада мала страха. Године 1870. фебруарија 13. падала је крвава киша. И време пре ове кише нешто се мењало. Тако је већ 7. фебруарија барометар нао у Енглеској на 745 милиметара; притисак се дакле јако смањио; деветога је пао на обалама средоземног мора, десетога у Сицилији. Иза овог слабог притиска долазио је јак ветар и олујииа на више места: у Гиму је дувао три дана. У Италији и у Француској било је уз то врло хладно те је ноћу међу осмим и деветим фебруаријем у Гиму и снег падао. Два дана за тим била је тишина, међу тим је у Африци био олуј те је дигао песак. Као што је ветрина отишла у Африку, тако се сад лено враћала а собом носила песак са Сахаре те дванаестога пада већ барометар у Шпанији а трипаестога и четрнаестога дува јак јужњак у Шпанији и у Италији и тринаестога пада црвен прах са кишом заједно око Гима, четрнаестога ноћу код ђенове падају црвенс земљане груде а мало даље и црвен хнег. Из ова два примера, који су тачније описани, видимо, да има неких знакова, но којима се може познати, хоће ли бити крваве кигае; уједно нам они тумаче и то, откуда по Италији и по јузкној Европи у опште чешће да пада крвава киша. Крваве кише у некој су свези са бурама, које иду или нре кигае или бесне бага и после таке кише; барометар пада јаче нред кишу; небо је застрто