Стражилово

Б Р. 41.

СТРАЖИЛОВО

663

гове. Сумњамо, да ће и један Талијанац. маиједну песму у Зарбаринијевом преводу моћи прочитати до краја, јер је он научен на углађени и слатки стих своје појезије, а ови Зарбаринијеви стихови, не буди за увреду, личе београдској калдрми. При том, код Зарбаринија нема ни оне познате лепоте, звучности и елегандије, којом се одликује талијански језик, а о самој појезији не треба ни говорити. Она као да је немилостива маћеха проф. Зарбаринију, и ако је уз ове преводе додао и неке своје оригиналне стихове. А „вјерноћа", коју је истакао „Глас Црногорца"? — Мислимо, да смо се о томе довољно уверили, те је за даље доказивање, како је Зарбарини верно преводио, излишна свака даља наша реч. Место тога,

напо^енућемо, да оцене, као што је ова „Гласа Црногорца", увек шкоде, а овом приликом јотп више, јер је проф. Зарбарини своје преводе издао као оглед свога даљег рада на овом пољу, па га треба посаветовати, да се мане посла, за који није, а не храбрити га, да „нас брзо са још једном новомкњигом обрадује" ! Остало би нам још да проговоримо коју реч о поговору проф. Зарбаринија; али о томе нећемо да трошимо речи, пошто тамо нема ништа новога. То су све старе и попабирчене ствари, за које су Талијанци знали и пре проф. Зарбаринија. У Београду, сеитембрп 1888. Дап. А. Живаљевић.

УЗ НАШУ ОЛИКУ. Кад смо оно зимус у 2. броју нашег листа огласили смрт заслужнога књижевника Ђорђа Малетића, обећали смо, да ћемо још у току ове године донети ошпирнију монограФију о књижевном раду његову. Како нам пак то до сад није било могуће а ни скоро нема изгледа, да ћемо моћи своју реч искупити, то ево данас доносимо бар лик уваженог тог покојника, да му се светлој успомени колико толико Одужимо за симпатију, коју је за живота показивао спрам нашег „Стражилова". КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — Изашао је Вчлика годишњак са библиотеком за народ, велики српски народни илустровани календар за просту годину 1889. Година 40. Издање српске књижаре и пггампарије браће М. Поповића у Новоме Саду. Цена је са уметнутим листовима за приход и расход 50 новчића. Власник А. Сандић, уредник А. М. Матић. О календару том моли нас наш •сарадник Б. да саопштимо овај његов приказ : Ова народна књига је и ове године брижљиво састављена и та.ко уређена, да не уступа нимало својим доеадањим друговима те је ми с правом препоручујемо нашем народу. Садржина јс обилна и одабрана: тако звани црвен табак је пун начичкан разним белешкама, као празничним апостолима и евангелијама, гатањем о времену по слову недељном, предзнацима од године, радњама дотичног месеца на дому и пол >у и народним и земаљским светковинама тога месеца. За тим долазе оне већ уобичајене записке из историје и астрономије, из које видимо., да ће у години 1889. бити планета владарица сунце, не би ли Бог дао да нам оно идуће године обасја и огреје цео род српски, јер је млога тама, многа студ завладала домом Србиновим! Даље из статистике, у којој радо гледамо оно, „колико има Срба у аустро-угарској монархији" и радовали бисмо се, кад би нам наше оваке народне књиге још више тога доносиле и то на основу самосталног исграживања и рада, јер статистика је као неки доктор, ваља да нам вазда истину казује о правом стању нашем. За тим долазе чланци. Не баш сасвим потпуно али врло разговетно и нароДу приступачно написан је први чланак „ г 1етирдесетгодишњица владавине Његовог Величанства нашег цара и краља Франца

ЈосиФа I." Лепе и корисне поуке даје нам други чланак др. А. Р., који расправља питање „од куд толике болести?* 4 Умереност па умеренос.г тражи се од нас, ако хоћемо здрави и дуговечни да будемо. На трећем су месту ,,десет заповеди за воћаре." У четвртом је чланку историја заступљена „у спомен 900 година, како су Руси примили хришћанску веру." Овај је чланак савремен, јер се ове године славила иљадугодишњица крштења Руса, ал ми га већ читасмо у лиску „Браника" а и велики део нашег народа га је читао, јерје „Браник" досга јако распрострањен лист у народу, па би можда боље било, да се историја дала заступити другим којим чланцима и из светске а и из наше историје. „Прави Сељак" у 5. чланку врло је добро дошао нашем сељаку, сачо нека га чита, нека се влада по њему. Учитељи, свештеници на селу, настојавајте, да народ чита, што је за њега, што му користи доноси па ће уношење образованости у народ брже ићи и вама се тешки тај ал благодарни посао знатно олакшати. И чланак, п$Ц| за овим долази, добар је и пристао уз остале а зове се „Шта се ради код других народа на образовању народа". За тим се говори о човеку, о пчеларству, против назаренства, све важне теме а особито ова последња, коју пише баш ратар један. Долазе носле чланчићи из сточарства, воћарства, привреде. За тим долазе описи илустрација а многе су илустрације у овој књизи. Насловна је слика крштење Руса у Дњепру, за тим лик Њихових Величанстава, Мите Поповића, па слика, како Стеван Немања предаје круну своме сину, за тим ликови нашег Малетића, па Панчића. После долази слика манастира Привине главе, Стражилова, Ива Гундулића, Арсланагића моста на Требишњици, новог моста на Темзи, лик краљевића Александра, лик проФесора Александра Сандића, власника и бившег уредника ове књиге, после је ту насликана трка, па дуждева палата у Млецима, уметници Мандровић, Андрија Лукић, манастир Хилендар, споменик Филипа Вишњића, лик песника Војислава Илића, приповедача Л. Лазаревића, књижара Велимира Валожића и илустрација Бранкове песме „Јадна драга". Календар свршује вашарима. У другом делу Годишњака је и ове године ради забаве библијотека за народ, у којој је историјска приповетка М. Ђуричића „Стари Јастреб", која је најпре у руском изишла. За тим долази нова народна песма „Бој на Кључу", па