Стражилово

СТРАЖИЛОВО

679

БРАНИЧ СРПСКОГА ЈЕЗИКА. ОД ЈОВАИА ЖИВАНОВИЂА.

. 1.) У Ејесшки 1тгуа1;вко§а Ш вгрвко^а јегјка, што га издаје ји§ов1ау. акас1. а обрађује П. Будмани, стоји код речи глодати ово: Сгшјевкот 8е 6т1 1 н1јГ. 1 оБНс1 ргоИо^а угетепа ос1 овпоуе ваЛазпје^а угетепа. То ће од прилике рећи: глођати постао је пехотице и по томе не ваља. А кад се узме, да глођити постаје нехотице, онда се мора узети, да је глодати постало хотимице. А то заиста не ће бити тако. Па онда, што се држи, да је постало нехотице, држи се, да је погрешно. Ја сам већ више пути казао, да је то мишљеље погрешно. Глодати је слоЛенски заједнички облик, који у старом словенском језику гласи глодати, руски глодатс,, чешки ћШаИ, а глођати је нов облик, који је постао на чистом срггском земљишту ио аналогији презенатске основе. По што презенатски облици гласе глођем, глођеш, императив: глођи, парт. през. глођу^и, то је у српском језику по аналогији ових облика посгао и инфинитив глођати. Дакле глођати није постао нехотице, није погрешан облик, него је постао по закону аналогије и у Срему никако друкчије и не гласи, него глођати. Ако је глођати погрешан облик, онда су и од жотети погрешни облици хоЛеги, хоЛе, хоИемо, хоЛете. Али других облика и нема тај глагол у презенту, осим тих. Па тако су већ и у старом словенском језику постали по аналогији другога раздела пете врсте: хоштеши, хоштетв, хоштемђ, хоштете. Тако и од сиати били би погрешни облицџ сшш, саиш, сии, али друкчијих и нема у српском језику, а тако гласе и у старом словенском језику СТ.ПЛ1Ж, С1> 1111111Н, ст.пнтт,. Дакле је већ у старом слов. језику прешао тај глагол из пете врсте по аналогији у други раздео треће врсте. Тако би од ткати били погрешни облици: ткам, ткаш, тка, али се друкчији и не говоре у целом Срему. Од истога глагола ткати били би погрешни облици и: чем, чеш, че, чемо, чете г чу, али се овако говоре на југу. А најматве се можда говори у српском народу онај презенат од овога глагола, који би најправилнији био према облицима старим словонским тт.ка;, тт.уошн , тт.устт. , тт.усмт., тт.уете, тт.кљтт., који гласе у српском чем, чеш, че, чемо, чете, тку. Кад дакле има у нашем језику такових речи, који и немају других облика него једино који су ностали по аналогији, и кад се ти облици сматрају за правилне. онда се морају сви облици сматрати за иравилне, ма да поред њих има и такових облика, који стоје на заједничкој основи словенској. Ја дакле мислим, да је глођати тако исто правилап облик као и глодати, јер заиста живи у језику. А све, пгго живи у језику, то је створио дух

народни и мора дакле бити добро. На други рачун иде, који ће се облик употребљавати у књижевиом језику. Ја сам то већ више пута казао, да првенство у књижевном језику има онај облик, који стоји на заједничкој основи словенској, од онога облика, који је на чистом земљишту српском постао, другим речима, који је постао по аналогији. Глођати је дакле правилан облик као и глодати, али у књижевном језику ваља само употребљавати глодати. 2.) Госп. П. Будмани пише увек у Кјеешки ћгуа^вко^а Ш 8грбко§'а јемка „ којијех", „којијем ". Даничић пак у истом Кјеешки, док га је обрађивао, писао је те облике „којих", „којим ". На југу се говоре и једни и други облици. Облици којих, којим стоје на законима гласовним и одговарају старим словенским облицима моџхб, моимб, а облици којијех, којијем постали су аналогијом тијех, тијем, који одговарају старим словенским облицима 'Нх ђ , 'Нмб. По моме схваћању правилни су и једни и други облици. како они, који стоје на законима гласовним, тако и они, који постају аналогијом. Али у књижевном језику имају првенство они облици, који стоје на законима гласовним од оних, који постају аналогијом. Дакле у књшкевном језику ваља употребљавати којим, којих, а не којијем, којијех. Између облика којих, којим и којијех, којијем така је иста разлика, каква је између глодати и глођати. Као што је облик глођати иостао по аналогији ирезенатских облика глођем, глођеш, тако су исто и облици којијех, којијем постали по аналогији првога раздела прономиналне деклинације тијех, тијем, те кад глођати не треба употребљавати у књижевном језику српском, онда не требћ употребљавати ни облика којијех, којијем. За књижеваи језик ваља дакле употребљавати оне облике, који сгоје на заједничкој словенској оспови, који дакле одговарају старим словенским и других словенских језика облицима. 3.) Госп. II. Будмани пише у Кјесшки код речи §'1ић ово: „Котрага^у роз^аје паа1;аукот ј, 1;е ве ћј ттјепја па 8: д!иН (коД ово^а (1т]'е1а паае^а пагос1а §4о ка2е </1ио, ј ве ттјепја па 1,ј: дШсЏ). Ја мислим, да ово није коректпо казано. Не може се ј мењати на љ, него се по закону асимилације умеће епентеско л између лабијалних сугласних и ј. Некад је гласио и облик глувји без л, као што видимо код старих дубровачких несника ове облике: Иодунавје, коаје, узглавје, оклоије, дубје. А и данас чују се у Херцеговини тагш облици без епентескога л, п. пр.: одламјати, сломјен, иросиаје, благосивјати, благос.ловјено, куајен (вид. Српске нар. приповијетке од