Стражилово

690 СТРАЖИЛОВО ПРИЛОШЦИ И. РУВАРЦА.

д., Трилогија. III. Јанош, краљ угарски, честита Мехмед-бегу ЈахијаиаимЛу, госиодару сриске земље. (Наставак.) Леноје, што знага, Србине и српски сине, ко је био и какав је јунак био тавдј Змај-Деспот Вук и Деспот Јонап од Купиника и браћа Јакшићи од Нађ-лака и МЛлога ТЈиомугаевић у равном Банату и ДелиРадич Бозкић и Нанао Бакић од ЈГака, који, служећи краљу угарском и круни угарској, прославише се понајвише у бојевима с Турци и по Босни и у српској земљи, на Сави и на Дунаву, по Срему, Вачкој и по Банату, у Ердељу и у прекодравским земљама. И како само да се не поносиш, Србине, кад се сетипг само, тта се о јунаку првопоменутом рекло у већу млетачком дне 25. Августа 1478. год. „Ма^пит. ев1; потеп — рекло се — е1 гери^аИо ари(1 Тигећоз, ок 14;ет та§па С81 ујг!;и8 т ге ппИ1аг1 ЛсвроИ Уие1п Вегује;" и вдта је о поменутом на крају Павлу Бакићу пропалатин и историк угарски Никола Иштванфи, испричавгаи, како је он у боју код Иванке танетом у главу згођен нао, изрекао. „ В жјш ЦЈ сае(1е (Нуи^а^а — написао је он — еш пето 1п1;ег отпен по81гагит еорхагит Лиеев, тШ1аг1 8о11ег1;1а ас 1и^епИа ап1т1 1ог1:]1ис11'пе ега1; еоп&гепЛив тао'пик 1лтог Ш18 еав1;п8 тсшвпв еа!, ^иапДо пето јат вирегевве!, ^ио Дие1;ап1с, сНписап1;е^ие, У1с1;ог1а с1е Тигс1в врегапс1а евве!." Да се смрћу Павла Бакића са свим расуо остатак хришћанске војске, то и Таде Смичиклас у II. делу иовести хрватске па страни 35. каже, само је то мука, што г. Тадија још нешто каже, што до данас не каза нико. Г. Таде Смичиклас каже танко-гласовито, да је Павао Бакић Хрват био — но о том ћемо се разговарати с тим похрваћеним „Влахом" из Жумберка после, јер још није дошао на ред Павао Бакић; већ је на реду Мехмед бег Јахијапашић, који је главу Бакићеву с Лодроновом и Магеровом главом, са заробљеним јунацима и драгоценијим пленом послао на дар цару Сулејману. — Шта сам оно хтео рећи? Да, хтедох ти наноменути, драги читаоче, да је лепо знати и паметовати јунаке своје и њихова. јуначка дела и крваве бојеве и мејдане с Турци, али. уз то да .се треба упознати и с крајишким санџакбезима и пашама и војводама турским, који су опремали и предводили турске чете и ордије и који су понајвише раширили турско господ.ство на овој страни, служеИи се у том ширењу турског госиодства и мишицама и умом људи твога рода и твога аотлаченога народа. Па зар то није

Б р . 43.

трагично? II зар нисам имао нраво, што сам ова три прилошка трилогијом. назвао? Србин Дмитар из Ковина и његова остарела мајка; — Србин Јован цар, који, молећи угарску господу, да престану војевати на њ, зове их и позива, да заједнички терају Турке из Срема; Србин Павао Бакић на једно.ј, и Јанош краљ, сгарином Богањак, и Хозрев бег и Мехмед бег Јахијапашић, санџакбези Београдски, и Крста Франкапаи по немој захтевати, јер не могу даље, не могу „т&шЈов гспоуаге 4о1оге8!" — не даље, већ натраг, јер мени приложнику не приличи увијати се у патос и патетичним узвицима повода дати озбиљним и трезним читаоцима, да могу помислити, да их зато толико заводим и онолико питам и 'нако узвикујем, што не знам ништа да кажем о Мехмед-беху Јахијаиашићу, а хтео бих да што то и о њему, ком је Јанош краљ оно писмо наменио, наиишем. Истина је цела, да ја о Мехмедбегу Јахијапапшћу врло мало знам, но срећа наша, гато поменути горе Антал Гевај зиа о њему више, и он, помињући у поменутој већ књижици на стр. б. као треЛег пашу у Будиму тог нашег Мехмеда Јахијапашића (ЈаћјаравагасЈе Мићаттес! рава) ггише о њему од речи до речи овако: „ВоЛот 1>е§ (Рес8еУ1, 111).) 1527-1>еп у^-даепс 1 гс 1 (Ка4о81С8 Ва1а8 ВаиТзег КпвШ 1ај1)ак1 риврокћбл; Вш1а, аргШв' 16-<1. 1527.), 1534-Беп аргШв' е1ејсп тогеаГ (РесвеуГ, 58-1).) 1зе§пек пеуег^к"; 1542-ћеп вер1;ет1зег 2-сИкап апа^оНа! разауа 1е1е(;1к (ГиШ 93-1).); едупећапу пар тп1уа пуи§ос1а1отга ћое.ваИаћк; 1543Бап тајив 16-сИк1)ап 1)ис1а1 равапак пел т е2(;ећк (8мпап сзаиа, 55-а); 1548-Тзап Мће^бкереп јапиапив' ус§с &1е те^ћак" С дипломатском тачногнћу исписао сам ти, драги читаоче, место то из књижице, коју сам пре десетак година, и сам не знам зашто, у некој антикварској књижари купио; аБег 1'га^е пиг П1сћ1; лу1е!" Не питај, колике ме је муке стало, док сам само то месго исписао и не чекај, да ти ја протумачим и коментаригаем то место, тај сумарни исказ о ирелазењу Мехмед-бега Јахијапашића из једног санџака те у други, из једног пашалука у други пашалук, док није допгао «а папгу у Б} г дим, где се смирио и умрво у почетку године 1548. Ето ти твога Антопија, гга кад није хтео да гготпуно одговори имену свом и да напигпе кратке бијографије турских санџакбегова у српској -земљи, а огг нек бар сада протумачи и нек нама, који не разумемо мађарски, каже, гата је пре четрдесет и толико годггна ггацртао Антал Гевај о Мехмеду Јахијапашићу, да и ми знамо и не тумарамо. Но међутим, док љу^