Стражилово

Бр. 41

695

Ја сам куо, и љ-уди ми кажу: Да си, Маро, прјеља таикопрјеља, Танколрјеља и иредобра праља. Јево, теби џерџеФ и преслица, На прјеслици мисирско врјемеио, Опрједи ми гаче и кошуљу, О/грједи ми и одкај ми, Маро, Оно друго што остане, душо, Прједи себи свилену кошуљу, У којој мени долазити, Долазити сана боравити!" Одрућује језеркиња Мара, У одруци вако накрићује: ћујеш мене, Јајканину Вуће, Ја сам кула и луди ми кажу: Да си, Вуке, добар кујунђија; Ево теби с грла тетрјејинке, Сакуј мени станак и брдила, И остало што разбоју трјеба, Оно друго што остане, Вуке, Сакуј себи токе на јелеке, У кему чеш по менека дојчи, Ако ли ми не сакујепг, Вуке, Ето, мене на твојега Јајца, Узечу ти Јајце на срамоту, А тебека за роба мојега Да ме двориш и да ми робујеш. (Стр. 44.) Кад ће се, Боже мој, наћи човек, који ће верно и потанко већ један пут обележити дијалекте у Босни и Хердеговини? Ја сам ово имао да кажем на „Народне пјесме," што их је скупио г. Херман, а ко хоће још боље да-се обавести о њима, нека чита критику у 40. броју „Стражилова" од Тих. Радова 0. и у АгсМу-у №г в1аУ18сће РМ1о1о§1е. XI. Вапс1. 3. НеД од В. Јагића. 2.) У 23. броју „Стражилова" од ове године долази реч седење. Ја ћу овде овај облик растумачити и показати, да ли се може и треба употребљавати у нашем књижевном језику. Оваки се супстантиви унотребљавају и говоре у Срему, Бачкој и Банату а и на пољу Косову и праве се од другога глаголскога придева. Одговарају потпуно оваким супстантивима старим словенским. У старом словенском језику праве се оваки супстантиви као и у српском језику од другога глаголскога придева. .У другом разделу треће врсте праве глаголи други глаголски придев од штфинитивне основе. Тако н. пр. одвндт.тн гласи други глаголски придев к н д * н т>, а кад се на тај придев дода наставак иге, онда добијамо супстантив к п дт. п н 1с. Тако и од глагола с т. д т. т и гласи други глаголски придев с и д к п т., а од њега с наставком н № супстантив с в д т. п н к:. У српском се је-

зику такође некад правио тај други глаголски придев од иш(шнитивне осиове. Али данас имамо само један такови придев начињен од инфинитивне основе и то само у источном говору, који гласи триен. Да је оваких глаголских придева од инфинитивне основе било више, види, се из супстаптива као што је седење, који се говоре у Срему, Банату и Бачкој. На пољу Косову има оваких супстантива и из четпрте врсте глаголске начињених, али по аналогији другога раздела треће врсте. Тако од братимити гласи други глаголски придев братимљен, али по аналогији видкнЂ има од њега супстантив братимење н. п. Хајде мене мору на закуке На мирење и на братимење. Вук III. 211. Ови сунстантиви, који се говоре у Срему, Бачкој и Банату, одговарају потпуно старим словенским супстантивима с истим наставком п. п. седење сидкнше. Али при свем том не смеју се такви супстантиви употребљавати у књижевном језику. А за што ? За то што је у срнском језику већ давно изумрмо други глаголски придев, који би се правио од инфинитивне основе у другом разделу треће врсте. Данас се у свима крајевима срискога народа прави тај придев у споменутој врсти само од презенатске основе. Тако од видети гласи други глаголски придев виђен а ие виден, дакле правилнији је опда и супстантив ви/јење од видење. Тако и од седети морао би гласити други глаг. придев, кад би га било, сеђен, те по томе и супстантив од њега начињен сеђење правилнији је од седење. Данас дакле нема других глаголских придева од инфинитивне осиове начињеиих, за то не могу се ни супстантиви од тих основа начињени примити у књижеван језик. А да треба супстантиве оваке од презенатских основа употребљавати, сведочи пам ие само што се други глаголски придеви ираве од презенатске основе у другом разделу треће врсте у целом народу српскоме, него што се и таки супстантиви на делом југу и западу нашега народа говоре, који су начињени од других глаг. придева, који су иостали од презенатске основе. Тако се на југу и западу говори само виђење, сеђење, те тако ваља и да се пише у кн>ижевиом језику српском.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ,

ИСТИНСКЕ ПРПЧЕ, автобиографија у одломцима од ДрагашевиЛа. /888. Београд, штамиа Медецијан н Кимиановип. — 8. стр. 180. — Цена 1 динар.

Пре два три дагта, пролазећи поред једне књижарнице, паде ми у очи у „аузлогу" једна жута књига са насловом попреко. Зауставим се и ирочитам: „Автобиографија — Истинске приче — Драгашевић