Стражилово

728

тако опет узме своју котарицу, која је дуго већ сва ирашиа лежала у куту. Још дрхћући од узбуђења поћашње јој невоље, похити, покрај ковачнице Вејеве, до дома оног баштована, који јој је нре давао робу. Кад се оданде враћала, опази ковача у вратих. Јави му се чисто нежно, јер јој је било сад тако, као да мора сав свет задобити за себе и за своје намере, као да не може доста пријатеља да стече у борби против Аконтија. Дежмекасти је Веј сав побледио од тешка чуда и радости; заборавио је, да јој се одјави, па је још дуго стојао као укопан и укочено за њом гледао, кад је она већ давно ишчезла за углом прве улице. За младе је илемиће Милитске био то читав догађај, кад се лепа 1 [ејера опет тако из ненада указала на споменику архонта Креонта те стала продавати своје миомирно благо. Одмах се скупили око ње. И Конон је заборавио на срџбу своју и своју невољу те се нриближио умилној продавачици. Очи се Нејерине засјаше. Тако се брзо није надала да ће јој се испунити жеље. „ЈЈепо чедо, јеси ли још жива?" запита Конон, пришавши јој. „Пролепшала си се још ... Да ниси иаљда боловала, Нејера ? Или те је Афродита оковала?" „Ни једно нидруго," одврати Нејера равнодушно. „Да дивних ружа и љубичица!" настави Конон. „Па како су красно везане!" Пружи руку за најлепшим стручком, ио Нејера десном руком нокрије котарицу. као да му брани цвеће. „Не дирај!" рече гласно. „А што?" запита Конон. „Да није ко већ наручио то цвеће?" „Није. Али теби не продајем нигата." Конон се насмеје. „Е а за што, мала лудице?" „За то, што презирем кукавицу, коме је просјак преотео невесту." Конон побледи. „Јеси ли ти при себи?" шапне, набравши чело. „Са свим сам ја при себи. Вршим само своје право. Ја могу купца бирати, како ми се свиди ; а људи, које ирезирем ..." „Безобразнице!" прсне Конон, јер је на уснама осталих слушалаца опазио поругљиво смешење. Па онда захвати у котарицу. Нејера га зграби над зглобом. „Даље!" викне страсно, јер ју је сад надвладала успомена на њену невољу. „Мислиш ли ти, да је мени тако лако отети што, као теби?" Смешење слушалаца разви се сад у смех. Обе-

снога Конона и онако нико није баш марио. Уживао је свако, што га је Нејера тако насадила. „Бештијо!" дрекне Конон, отимајући се од ње. Како је жестоко тргао њену руку, исиаде котарица. С лева и с десна зачули се јасни гласи негодовања и саучешћа. „Тако," рече Конон, „сад ћеш, надам се, пристати на то, да ми кажеш цену роби твојој; јер, што је једаред лежало у прашини, то у Милиту нема купца." Нејера покрије лице рукама. Заплакала се. За тим наједаред почне блажије. „Добро," рече оклевајући. „Постигао си, што си хтео. Морам узети злата од тебе, јер само тако могу исплатити баштоваиа." У том се тренутку публика живо стаде кретати. „Кидипа!" прође глас кроз народ. Одиста је то био форијон лепе ћерке архоитове, што се указао на улици а сав се сјао од злата и скрлета. Кидипа се враћала од Ијоле. Наслонивши лепу главу љупко на пуначку руку, завалила се у јастуке у носиљци, час овде, час онде се одјављујући народу и очаравајући подједнако срца свију. У Милиту, као и свуда, где је било Грка, дивили се младости и лепоти. Кад се рекло : „Кидипа!" сав је свет поврвио онамо, где се указао дивни лик девојачки. Само је остао Конон — и Нејера. Цвећарица употреби одмах згодну ту прилику. „Кононе," рече, „не љути се на мене, што сам у узбуђењу своме изговорила речи, које су те морале увредити. Од како те знам, високо сам те штовала, те тако нисам могла поднети, да те у запећак отера странац рода незнатна, тебе, потомка тако славних иредака. Ако ми опростиш, Кононе, па ми поверујеш, помоћи ћу ти, да натраг задобијеш изгубљену невесту." „Ти?" рече Конон презорно. »Да, ја!" Глас јој је звонио тако ноуздано, да се Конон зачудио. „Како би то могло бити?" „То ћеш чути, док ја најпре дознам, да ли ти је Нејера и сувише ниска за такве услуге." „А ти говори! Ако имаш средство какво, које изгледа разборито а може бити од успеха, то бих био луда, кад те не бих послушао." „Е па добро ! Чуј дакле: ја имам сведока, да Аконтије хули богове: још више, да је архонту радио о глави." „Ти си у грозници." „Што зборим, за то сам ја одговорна." За тим дода тихо: „Па ако сведоци, које ти ја доведем, не достану,