Стражилово

Б р . 45.

719

4-то. Улази некакав г. Барач. — Молим, господине, ночиње он: — ја сам трговац; родом сам из Хрватске; учио сам се у Бечу; живео сам дуже времена у Швајцарској и у Русији. Овдашња полиција нешто на мене сумња. И мене и мога ортака беде, да смо нихилисте, а нисмо, верујте! . . . — 0 том ћете изволети говорити са самим г. министром, само малко причекајте. 5-то Улази једна баба, стара и већ се сирота погурила од година. — Мој син био пратикан, па изгубио ; молим вас, примите га опет. — А са чега је изгубио службу? — Обедили га, да се опија; а он је сада оставио свако пиће. — Добро, стрина; сад вам не умем ништа казати, докле ствар не разгледам. Записах име бабину сину, и она, сирота, оде. 6-то. Изасланици новинарскогдруш т в а ! јавља момак. —• Замолите, да уђу. Улазе два господина. — Желите ли говорити са мном ? — Желели бисмо с г. министром, а ако пе можемо с њиме, говорићемо с вама. — Изволите сести и малко очекнути: господин министар је сада у иослу. Седоше. Да не изгледа немарно према гостима, да се не би рекло, да увећавам своје послове, оставих све на страиу, па се пустих с њима у разговор о времену, о суши, о киши, о новинама, о мешању туђих речи у српски језик итд. итд. Хвала г. министру, брзо их узе, те ја продужих примати друге. 7~мо. Сељак из Кладова, Влах по пореклу и од српског језика зна само неколико првих падежа од неколико именица и неколико неодређених начина од глагола. Тако оскудним језиком и потоцима грозних суза поче сиромах описивати своју невољу. Он вели, да се је, још с некима, доселио из Ердеља у Кладово пре 10—12 година; да је њима кладовска општина била дала земл.е, коју су обрађивали и хранили се. Сад им општина ту земљу узима и они немају о чем да лшве. Њега упутих дотичном г. министру, који води бригу о општинским земљама. 8-мо. Улази некаБеограђанка и још с врата почиње плакати. — Шта ви желите?

— Господине, за име Божије! Моја је кућа; дала сам две хиљаде дуката! Ја ником иисам на досаду. Није истина, да се на мене жале комшије. Власт ме тера из куће. Куда ћу сада и што ћу с кућом у невреме? Више превијање и држање жалиље, него њене речи, казаше ми, да се она жали на одредбе санитетскога закона. За то и рекох: — Водите госпођу господину начелнику санитета. Њена жалба иде у оио одељење. Оде, бришући сузе. 9-то. Метар Клинац из Оповића, човек виђен на очи, и још с таковским крстом на прсима. Он ми даје записку од ађутанта, г. Франасовића, у којој овај моли, да се види, шта жели овај човек. — Господине ! почиње Метар одмах: — ја молим, да се он одмах ухапси, па ћу онда ја довести сведоке, који ће казати и посведочити, да је он бунтовник . . . — А ко то, болан? — Наш кмет, Секули1л. — А шта ради он, црна му мајка! — Он мепе све једнако хапси, што ја њему терам трагове. Његов је дед био с ђаком на Онленцу; његов је отац био с Вучићем на Метипом брду, а и он сада буши; то ја знам. Него ви њега ухапсите! . . . — Јеси ли то јављао капетану? — Јављао сам; али, знаш, капетан има силу послова, на некако ту ствар ради лабаво. — Заповедићемо ми каиетану, да баш ту ствар извиди најозбиљније. Ја ћу ти дати на капетана писмо; очекни мало, докле се напише . . . Метар излази, да очекне писмо, а на вратима срета га 10-то. Г. ђ. Недић, капетан среза Космајског, који је дошао другим послом, па се зачуди, кад виде Метра, да од мене излази. На моје питање: Познаје ли Метра, и какав је човек? капетан се осмехну, слеже раменима и рече: — То је, управо, последњи човек у Оповићу; осуђиван је за крађу неколико пута. И сад кмет трага, куд се дела некака крмача,па је сва прилика, да је и њу појео Метар или његов син. —■ А од куд му орден? — Орден је био неког његовог далеког рођака, који је умрво без норода. па Метар шче-