Стражилово

720

СТРАЖИЛОВО

В р . 45.

пао ордеи и обесио га себи о недра. Тамо га ие сме да носи, него овде, где га не познају. — Како је да је, ви Метрову доставу извидите најозбиљније. — Разумем, господине! Извидећу; али ће се, верујте, сав Оповић зачудити и насмејати, кад чује, да неко у Београду и Метру КлинДУ верује . . . Капетан слеже раменима, поклони се и оде. 11-то. Улази једанЈеврејин и ј една Ј е в р е ј к а, која плаче, као да јој је неко умрво. — Шта ви желите? Жена, гушећи се плачем, одавија вас дан дугачку крпу, из које вади молбеницу. Из молбенице се види: да је Аврамова унука лечила пеке жене. Полиција београдска, по санитетском закону, каштиговала је за то са 100 динара глобе. Сад она моли за краљеву милост. — Упитаћемо, преко власти, општину о вашем владању, велим ја: — па ће се тек онда видети, можемо ли молити за милост или не можемо. — Хвала вам, господине! вели она, и обоје се поклањмју и излазе. 12-то. Долази момак и јавља, да ме зове г. мипистар. Одох. Г. министар тражи нека објашњења; даје неке наредбе и, кад то сврши, отпусти ме, да насгавим иримања. 13-то. Улази секретар с гомилом актова и реферује усмено: »Смедеревско начелство сад је у граду, у државној кући. Та кућа треба војсци. Начелство се мора иселити. Где да га сместимо?« — Кад округ своје куће нема, нека начелство узме једну приватну кућу под кирију. — На колико времена? — На годину или три — како је пробитачније. Он одлази. 14-то. Улази момаки јавља, да још има л^уди, који чекају. — Пуштај! Улази један Новосељанин (Циганин) из Крнула у Шабачком округу. — Које добро? — Зло, господине! Не може да се живи. Немам куд Уби ме ту код тебе!. . . — Од кога ти је зло ? — Од општине; од кмета ЈГазе; од каиетана; од начелника. Не може да се живи! Моја земља, господине; купио сам; имам та-

пију; за 15 дуката, једнога коња, и једну узду са свиленим кићанкама, сад . . . — То је све лепо; али зашто се жалиш сада ? — Терају ме из моје куће, с моје земље ... —■ Да ли није твоја земља у гори ? — Није, госнодине; била је шума; сад се исекла; остало све голо као длан, на! (иоказује длан). — Сад те терају у село? —- Јесте, господине ! — Добро! Иди ти кући; ми ћемо писати начелнику да нам јави, шта је то. Онда ће ти се казати, шта да радиш. — Немам куд кући, господине. Хоће кмет да ме ухапси. Ту ћу код вас да лежим, док не дође одговор. И хоће да легне на тле! — Иди ти, иди! Докле се ствар не расирави, не ће те нико дирати; а после — како си радио, онако мораш и проћи. С тешком муком изађе из собе, бришући сузе. 15-то. Улази г. Петар Кречаревић, пр о ф е с о р. - Одавно чекам, не могу да добијем реда, да уђем к вама. М.ене гони велика невоља. — Молим, да чујемо! Мој рођак (имерек), родом из Аустроугарске, био онамо некакав чиновник, што рукује новцем; оставио ту службу, предао рачуне све уредно и поштено; прешао овамо. и добио службу овде. Сад одонуда стигла некаква нотера, да је, божем, утајао неке туђе новце; и њега су, за то, затворили. Молим вас, ево мене за јамца, само га пустите! — Ту вашу нонуду не мож.емо примити ми <у министарству). Можете је учинити власти, која је ставила руку на вашега рођака. Опа ће одлучити: може ли примити ваше јамство или не може? — Али је мој рођак затворен по захтевању оностранске власти. — Ако је тако, онда је оностранска власт дужна, у 8 дана, дати доказе: да њега треба затворити. Не дадне ли она тих доказа за 8 дана, наша ће га власт пустити и без вашега јамства. — Хвала вам! Слуга сам! Оде. 16-то. Улазиједан сељак из Брзох о д а, у 11 о ж а р е в а ч к о ј. — Које добро, брате?