Стражилово

769

Од куда нагла тол'ка промена Код ода њеног према Андрији? За срећу чију или несрећу? Јер, где је време јако мењљиво, Громови нису ретки с муњама. (Оде.) ПОЈАВА ТРЕћА. Лндрнја, 1'ал.ан, Вдастољуб и Станислав дођу у разговору. Андрија. До краља јоште нисам дошао, Ја не знам, да л' је чуо за мене? Радан. Могу ти рећи, буди уверен, Не само није чуо за тебе, Већ и не сања, шта се приправља. Буднија ј' од њег много краљица, Па онет не зна нингга о томе, Какав ће сутра дан јој сванути. Андрија. А .је ли даље све још готово, У граду врата да се отворе, Капије тврде, сметња велика, За тренут све то када затреба? Радан. Не брини ништа, све је готово. Андрија. Војска је моја са свим спремљена, Стрпљења нема скоро ни код ког. Још ноћ'ца само да се преброди, А када гране дан нам сјајани, Донеће собом славу пропалу, И одлетеле наде, санове. Властољуб. И друга војска стоји спремљена, Војводе прве, први витези, На твоју само гледећ' заповест. Андрија. На миг ће само од мен' чекати, А дужност ће нам дати заповест, Дужност спрам земље, према прошлости. Радан. Тренутак згодан да се започне, И мило ми је, што је остало, Да први почнем дивску освету. Андрија. Сутра се, чујте, више не ћемо, До тога часа нигде видети, Да би се свака сумња избегла. Уз краља ти ћеш бити, краљицу, К'о што ти дужност беше до сада. Радан. 0 свему тачно бриге водићу. А сад се морам брзо журити, Да не би каква сенка сумњања На сјајност славе нанред донала. Андрија. А ја ћу ићи војсци у поље, Да вође буду вазда готове. Богдан је тамо, али не шкоди: Опрезност већа, већа победа! (Апдрија и Радап оду.) ПОЈАВА ЧЕТВРТА. Властољуб и Станислав. Властољуб. Јеси ли чуо речи последње: „Опрезност већа, већа нобеда!"?

Колико за нас има значаја У таком збору, таким речима! Станислав. И опет могу рећи слободно, Ништа се од нас није пустило, Што нама може ићи у корист, А да се није тачно спремило. Не дигосмо ли народ на њега, На Радослава, против престола? Не кренусмо ли старог Андрију? Не тајисмо ли добро до сада Од њега наше праве смерове? Још ноћца једна нека протече, А дан ће сутра сумњу решити. Властољуб. За Владислава све су војводе Тек осим оних, што их доведе Из Хума јуче собом Андрија, А војска ту је, где су војводе. Станислав. За Владислава све ће гинути, — Ал Владислав нам ево долази. ПОЈАВА ПЕТА. Пре1,амгн.н и Владислав. Здраве ее. Владислав. Са пријатељима се својим здравити, Најлепше мора пасти човеку, Од брата свога ко је остављен. Властољуб. Остављен само, можда, рад' тога, Да брата себи нађе у другом. Владислав. И наш'о сам га, наш'о искреног, Не једног, него браће толике, Што мис'о моју својом назваше, За то вам хвала, хвала велика. Властољуб. К'о што сам пређе био казао, Около тебе све се скупило, Што мачем крепко може владати, Јунаци, први људи, мужеви. Владислав. С њима сам био, ево, до сада. Станислав. Андрија сад је тамо отиш'о, А није добро њега пустити. У стаду вуку није рђаво, Ал за чуваре биће опасно. За њиме идем, траг му пратити. (Оде.) ПОЈАВА ШЕСТА. В л а д нс л ав и Властољуб. Владислав. Пропала земља, народ пронада, Посрнула је снага витешка, Оружје српско рђа попала. И Хум се, ето, са свим одметн'о, А Дубровчани, верни навици Од старог доба, вазда ласкати, Ласкају краљу, самом престолу, А свуда маха више отимљу. Ја немам, кнеже, другог позива.