Стражилово

■43 28 8т-

му душу загријева; биКе иекреп само онда, кад уеијева домаКе невоље и рат на туђипца. То Ке етан.е код једпих трајати цијелог живота, и онда Кемо нмати Тиртеја,, Кернера, ПетеФија; или Ке трајати само извјесно вријеме, и онда Кемо имати ВиКтора Хига, Берапжера, Кардумија. Али нолитичка тендеицнја, која је те нјесиике у н.иховом творпичком раду иодстицала, није могла никако трајности њиховијех дјела пашкодити. „РоШЈзсћ 1лес1, ејп 1еЈс1]§ 1лес1" — понавл.а ју често са Гетеовим иијаницама (у „Фаусту") неки модерни критичари. Међу тијем сав нолитички дио АристоФанове, Дантовеи Хорацијеве појезије жини и живјеКе вјечном младошКу чак и опда, кад о морбозпој еротици мпогих дапашп.нх лиричара „без телденције" не буде више ни трага остало. Пу — нримјетиКе можда ко год— то су велики цјеспици, и н.ихов се уснјех у тендепцијозној лирнци може сматрати као изузетак, а свакако не јемчи за успјех маи.ијех пјесника, којима тенденција мпого нута сваку цзворност сапиње и т. д. Прије свега, уз оне велпкапе могао бих пагЈестп јоиг сијасет н.их, средп.е величнпе,;' којима тенденција ннј.е пи најмање нолет санела; а ако им нјесме данас немају оне нрпједпости, коју су иекад имале, томе иије крпиа једпно н.ихова тендепцпјозпа стЈ )апа, пег() је крива општа н.ихов.а вЈшједпост, која иије кадра била да зубу времена пркоси. Та је судбииа ипаче ностигла и мпоге чпсто еротнчпе цјеспике, који нијесу ни за какву цолитичку тепдепцију зпали, а ко.ји су у своје вријеме на ведпком гласу ошн. Са свим тпјем, дајуКи Кесару што је У Зддру, јапулга 18,92.

Кесарево, а Богу што је божје, ја бих цијело нитање у ове границе свео: Политичка (тенденцијозна) појезија, чнм се промијепе л.уди и времена, а с њимаи л.удски назори, изгуби много од своје важпости и од своје свјежости; она се зубу време,на много теи;е одупире од остале лирске нојезије, која се оелања на обичније појаве и аФекте људскога друштва. Тим се ипак не каже, да и нолитички ијесник ие може да постаие прави цјесник; наиротИв, ако је његов унутрашњи иагон искрен и ако га у његовом пјеспичком раелоложењу подупире богодапи умјетнички дар, у том случају има и његова субјективпост једнако нраво на опстанак, као и свака друга субјективност пјесничка. Ако га нак ударац времена мучније иоштеди, него му осталу браКу — тим горе но њ! Али му ми у књижевној ренублици не смијемо грађан|Ство отказати. На ово би, мислим, могао пристати и мој драги Милаи СавиК, који и тако уночетку свога нриказа „иравој и поштепој тенденцији" не одриче ираво на опстанак. Само би се требало разумјети: која је тендепипја ирава и иоштена, која ли крива и иеиоштена. Што се мепе тпче, држим да сам се овдје о томе ириличпо Изјавио. У осталом, макар како у теорији мислили, у једпоме Кемо.ее јемачпо сложити, а то јО можда у критици најсигурније нравило ; мислим на нознати Француски аФоризам, дау књПжевцости: „1оиз 1ез § е п г е 8 зоп! ћоп8, ћоггшв 1' еппиуеих". И тпме сам снршио. Драги уредпиче. честито вам младо лето н номла^еио „Стражплово" ! Марко Цар.

КЊИЖЕБНЕ ОЦЕНЕ.

Јован ђан. Једин биографвки зааис М. 73. МилиЛевиЛа. У Пеогрнду у сриској краљевској пггамиарији 1Н91. 3 \Крала је до сад млогом „иеџоевећеиом" унас-тн у очи гвоздеиа коисеквенција, са. којом Ми.чикевиК на нуних четрдесет годнна евога ки.илссвнога рада ме1>у' име своје и презиме уМеКе ниеме: Ђ. Ситиичари су га можда и осудили, што -се и у зрелијим евојпм годинама чпето еа

нском — по мишл.еп.у таквих ситничара — тврдоглавотћу држи тога свога обичаја.- 11о иа, човек пе мора баш бити ни ситиичар па да о ту аномалију занпе. Маиија ^ачика. који је еа еведодбом о довољном уеиеху у четвртом разреду добио диплому, да се назове „горн.огимназиста", да сс да богме зал.уби и да облигатло че:ше и несмс нише, пбд, којима, као и на патписном листу писмених радња латиискога, грчкога, срн-