Стражилово

~кз 27 ез-,

који се тек у.нроииегтом колоееку• :«Лају кретати. г Гепд<чгп,ија, - пе1,;Г говори ко шта хоће — нримора/иа нееника-лиричара, да ене на свету гдеди еа извеепог стаповишта и кроз извеено бојадисапо стакдо, а, то на сваки пачнн к]»јг>и , на и пишти нееиикову индЈтвидуајшост 1 , слободпу вол.у, и нодвргава и пижи- га иод шабдопу. г Гакав песпик мора временом претати једпостраи, сувонарап, јогуиаст, пеправедан, иедосаедап". ' Панокон, примјељујуК своју теорију на само дјело, које читаоцу ириказује, дода.јс : ,„У II л ам е и ов и ма Радоваиа Коитутића тендеиција је уирацо све н сва. Опа је у првом реду нагријотична, што заслун;ујс. евако ирп:шап»е. Уз То иде упоред онравдапо захтеваи.е несниково, да омладпна у иаображеи.у п пауци тражи широк п поуадан темел. тешком по::иву свом,' те да се жуђепој мети иде отворепих очнју, а не главом кро:>> дувар". „Поред тако спан;по :и::ј)а;г;ене тенденније, пије пи чудо, што нрјезија. рам.пе и што ее у великој маси „крунних" речн губи. II сад долалИмо до тога, да се уверћмо, како беаобаирна тепденција, уједпо и бенобзицно с-кида п тамалш мпрпс појезије са ових лирских несама". За овијем еудом пе долази пијгакав павод, те с тога пе могу да проеудим Докле је осповапа естетична онјеиа, што је о самом дјелу критичар ојјдјс изриче, но што је нрије нстакао своје минм.еп.е о тенденнијозиој нојезији у онште. Ама судећи ио н.еговијем ријечпма, Кошутпћеве бн пјесме онле суштп политнчки иамФлетп, без икакве нојезије и укуса ; што (•(' ие би мпого слагало еа еудом. • „Нпјепченнм", којИ, ма да је протпваи тендепцији, велн онет да, у КошуТића „има" много ;кара, светог заноеа и нупо гуеенилпсе кренчиие, чиме надвисује многе млаће пјесипке". Му, ја пема.м иикаква узрока, . Да у Оавићев критеријум сумп.ам, те да радије вјерујем „Ншјепцу". ПрисТајући дакле уза, п>, што се литераЈ )не вриједпости „Пламепое .а" тиче, ја ћу овдје да се допекле онрем н.еговој георпјц о ш.тетностн теиденцнје у лпрнци. II ег.о за што.

ЈГризнајем и ја, да се од нјесника ирије свега тражи нојезија, и то баш нојезија п<1 садржЈши (ен1 роеИвсћег 81о!Г); али не могу донустити, да теиденција мора увијек бити с а м о о б ј е к т и в н а, на име, као нска, Друга иарав, пеко узајмљепо рухо, к.ојим се пјееиик смишл»еио заогрће, како бц своју праву ћуд прнкрио. У том ' случају цјеспик иије друго, но внше мање вјелнт' стихотворац, ал' о нрарој иојезији у н.еговијем пјеемама не може бити говора. Али кад је нјеспикова тендепција (ил' оио, што иама таКо пзгледа) искрена, кад је она нродукт негова уиутарп.ег ос.јећап.а,', кад је оиа екроз и скјхјз субј ектИвиа, за што пе би могла да се развије и до нраве лирике? Од пјеспика иемамо ирава захтијевати, иего да нам даје нојезију. Нек се он сада заиоСи вјером, нлн га мо ])и сумп.а. |1ека тежи за високим идеалима, или ее опаја зсмал.с.кијем страстима, нек он ијеиа л.убавце сласти, или се узпоси за жј-јвотпијем борбама: п.егова ће нојезија бити увнјек, жива и крјенка, кад она буде излијев одушенл.еиа ерца, кад ее у и»о,ј буде одсиј.евао, ако ће и један часак цјесникова ашвота, ако ће и једап тренет п.егове душе. ПГта је то нјеспик? нита једап "Фраицуски нисац, и одмах сам одговара; ,,с' ез1 1Н1 Гнишие бепкЈћГе" (човјек оејетл.ив). У нстини, осјетл.нви смб, више маи.е, сви; само што је код пскнх .1,удп та осјетл.нвост у вапредпој мјери развијепа, и .то су вам ск])оз пјееничке парави. Па кад таковијем л.удима но1 )с за руком, да опо, нгго им у души лебдп, пјеепнчким рухом знОдјепу, оии еу своју нпјел. ностпглн, и ннко нема нрава да им кИ.иЖсвну врцједпост спори.' ]1])ема томе, јасно је, да појезије мбзке да. буде п код човјека, који се нолитиком бави. Та се пајлакше пораћа оида, кад одпоспом пјеспнку-нолптпчару партаја, мли чаг; и отаџбппа, степ.е под тсл.игом тућсга, г()сноства. пли под терстом сопетве.пог пе.вал.алства. Док трају. енол.ашн.е, матсријаДпе околпоедн, које су то стап.е створиле, ијееник ће тај моћи пјеватн о л.убави и о.макар чему, али ће тешко иек'.ре,п и рјечит бнти ; биће пекреп и рје*чнт еамо опда, кад се опој главпој, претежној етрасти ода, која