Стражилово

-43 26 Е»-

СМИЈЕ ЛИ БИТИ ТЕНДЕНЦИЈЕ V ЛИРИЦИ? Писмо угед1шку ,, СтГЛЖИЛОБЛ".

оиг 188.8. годипе, поводом једпог. приказа Милапа Савпћа у старом „Страт? жилову", увретио сам у своју биљеж' ницу иеколико оиазака иод гори.им патписом, а у памјери да их згодполг иријшеом упот])ебим, на моЖда с п.има и кратак члаичић склопим. Те су опаске у тој бпвежчшцн, мсђу осталим бјегућпм мислима и пригодним бпљепшама, дуго иеупотребл>еие лежале, док у иочетку лап.ске годшге пе дође, да ме иа Пгих иодсјети, једпа тачка у /Киваљевићевој расправици Ср.иска и Хрватска ки.ижевпо ст у 1890-. годипи (оштамиапо из „Отаџбипе"), која се одпоси на ^„Пламепове", лирске пјесме Радоваиа Кошутића, бива, на оиу исту ки.игу, која моме нријатељу Милану Савићу даде иовода, да у „Стражилову" искаж-е своје мишл.еп.е о тако званој „тепдепцији" у нојезији лирској. Овдје треба паиомепути, како се у иовије в]»еме крд иас то питаи.с иеколикО пута па тапет изиосило, и то баиг, ако се доб])о ејећамо, овијем редом. Прни је евоју казао Милап Савић, приказујући у „.Стражилову" 28 јулија 1888 г. нрви дио Кошутићевих „Пламепова". За п.им је, у пстом топу и истпјем поводом, проговорио 'у „Колу" Д. А." Живал.евић, и иа крају - 1 а 81 п о I 1 е а*в I — заг])ебачки „У1епас", па који се сад оиет Живаљевић у св.ојој бропшри поз.ивл,е. Ла сам, како рекох, већ опда, кад је Санићев н])иказ, у „Стражилоџу". изашао, памјеравао да протин његова, ио мом суду, одвећ апсолутпа мишљен>а у овом нредмету, пеке-своје опаске истакпем; и одатле п попикоше *ун])ав оне аиотације у мојој бнм.еишпцп, које, сам на више споменуо. На жалост (моју.. пе чнтаочеву), друге ме бриге од те памјере одвратише. Јчаипке ме пста жел.а обузела, читајући ирви број биоградеког „Кола", и у шему Жи^аљевићеву иријеку сапкцију Савићева тврђења; пу, и овога пута остаде ми накаиа, због једпакогузрока, у иеру. Тако то већ обпчио бива: човјек сиује, а Свевишњи одлучује.

Али овога иута, као да је баш дошло вријеме, да ми се жел.а испуии, те да и ја своју о том блажеиом питап>у кажем. Преда мпом лежи. дра/ги уредппче. с једпе страие ваше учтиво, ал' уједпо и напаспо писамце, које ме на рад подстиче; а с друге страие Живаљевићева брошпра, која се, како рекОх, изпова питап.а, дотакла, препосећи дословце „Вијеичеву" опјепу Кошутићевих нјесама, којима се и ту удара с1етпшНо сарШа тахта, ради њихове те!гдел 11шјозности. IГ.ма.м тако пред ■ очима цијелу оптужипцу. Али ћу се ја обазрети само иа оио, п1то је казао Милаи Савић;, остало и тако иије другб већ потврда или парафразањегова суДа. ЈГу, п])ије. свега, морам да изјавим иешто, што ће се коме можда чудпо учинити, видећи ме где у овом пита;п>у ријеч узимљем: ја, на име., Кошутићевих „Пламепова" пијесам никако прочитао. Свеједио: ја сам вол>аи да говорим само о теорији, а не о практичиој њепој примјепи у случају „Пламеиова". За меие је питање у .томе: има ли права гос. Копгутић да пјева ијесме са тепдепцијом и могу ли такове ијесме имати умјетиичке вриједИости? А остављам па страну нитање: како и у којој је. мјери г. Кошутић своју цнјел. ностигао. IГретиоставившн то, да видимо за Што мој в|)пједии побратим Милаи Савић теидеицијозној лирици одриче грађапско право у књижевпој републици. Оп, па име, вели: „У сваком песиичкбм ироизводу тражи се нре свега појезија; жртвује ли се та другом чему, оида се уједио скида са узвишеног ниједестала свог, и оида је такво песлшчко дело проиграло ираво иазвати се: песипчким". А мало дал.е иаставља,: „Пи најгешЈЈалнији иеспицп-лцрици пе ће се моћи ненреетаио • одр;кати па пивоу објсктпвне тепдепције, и то баш зато, што су гепијалпп, те не могу никако да трпс и подпосе олово вбчите тендепцијозпости на евојим крилима. То могу омап.и духови,