Стражилово

-*3 25 ЕЈ-

иама, па и онет иигде ие губи евоје особености. Шта је Милов радио до године 1878,., нобележеио је у „Јавору" те годипе у 9- броју, у којемг има и лик и>егов. Од то доба шатло је од н.ега јопг ово: године. 1882. :шатпо умпожеиа абирка његових донде изаНЈлих пееама; 1883. три повеле нод општпм натписом „^је Неггеи Иеђеп"; 1885. пово јако умножепо и иромеп.епо шдање елегија њ.егових „АиГ (1ег 8сћо11е", тога пута нод натписом „1)еи-

годипн ступио ,]е у немачки војпички завод, да се тек ту и од сад здружи с иемштином. Образовао се, као што и сам вели, но немачким мислионима и иесницима, те учећи их удисао у .себе тајне немачкОг језика. ,,-Ако сам дакже тим начиноМ ностао пемачким песником," нише ојг несиику Трнеком пре неколико још годипа, „догодило се то, допустите да речем, иростоумице; није ми било на уму да затајим свој иа-

1зсће Е1ед1ееп а ; 1888. друго издап.е његовежалоснеигре в Кбш'§ Епсћ". осим тога нозоришпа игра ,(:ЈеШр1е бсћикЈи две шал.иве шре уједпом чипу, и то : I) 1 е ип^еГаћгИсће Егаи" н „Ве<3гап§1е Неташ", све те три глуме у једпој књизи 1ГОД натписом1)т Бгатеп; 1889: „Аив (1ет 8и<3еп", пове несме, и 18 90. „Еећепзтасћ!е", ромап у четир 1.П.Н ге. Ко год ппје знао до сад за Милова, запитаНе, како је ностао Миленковић пемачким иесиш;ом ? детнп.етиу евоме, знао је он врло добр® српскн, и данас јонГ. вели сам у једиом. нисму, („Страишлово", 1886., бр. 21, стр. 706) :пе би се смела пред п.пм тајпа каква рећи срнсКи, а да је оп це разуме. Алп како му отац беше ауетријски: официј ), а мати Немица, пије чудо, да, се у кући етицало друштво, које је највише Немачкн гонорнло. Дакле већ у ку 1 .и је немачки слушао, у школИ у Проду немачки иочео учпти, у тринаестој

СтЕВАИ Ми .]|Е ]11 ;.0ВШ1 Милов.

толико нопосио, да ће или мој иарод изгубивши мене бити у штети, или да ће иемачки иарод мојим делима доћи до бог зпа каквнх да]»ова. Мени је бил .0 до тога, да оио изуетим, што ми је покретало душу, а којом ме стазом упутише, био ми је немачки језпк пајближи." С тога Милов и ниј.е иародиоспи иесиик иего човечански. Мил ов је иозпат у пае од 18.74. годипе но преводима Иваиа Трискога, Змај-ЈоВаиа, Јовапа Симеоповића Чокића и других, а преводи су изашли у „У1епси", у „Ј а в о р у" , ^ у „ С ]) п С К О ј 3 0 11 а п ч е в цу" и у „С т р а-

]»и ", у кал еИдару „ жилову". Свакако би нам милије било, да је цвеће, што Милов носеја но немачком песпичком перивоју, иосејао у наш сиромашиији кп.пжевии врт. Али пам пе преоста.је ништа. друго, него да се ноиоснмо тиме, што иаша крв бере лаворике у народу, којије у стању да паброји толике великапе. П. Адамов.