Стражилово

43 58 ЕЈ-

Кинетична енергија и радња у толико се једиа другога држн. штО са слабљеи 3 ем енергије расти радња а са растењем енергије слаби радња; међу тим из радње иостаје енергија и све више имамо енергије, што је радња слабија. Видимо дакле, да енергија може ирђлазити са тела на тело или са тела на више тела. ћунрија, која епергију иреноси ; јесте у радњи појединих тела. Потпунб обрнуто може се енергије добити у неком телу. иа радње више других тела. У опште стоји Дакле, да нам се епергија може јављати у сваковрсним приликама, а да из једне лако прелази у другу, видесмо већ. Но додати нам је, да људи нису кадри толику енергију иоказати ни извести, да из некога тела извуку сву његову енергију било кииетичну било нотенцнјалну, јер ако немамо видљиве сиергије, имадомо ју невидл.иву. 8. Посмотрићемо сада, како стоји једна енергпја са другом. 0 овоме нам даје рачупа нример, који већ наведосмо: шеталица и ње.но иеријодичио кретање и мењање енергије, Но нре пего искажемо правило, које јс од великс ]«глЈ,пости, узећемо јопг пример два, јер ће нам тако нравило много јасније и онравданије бити. Читаоцима ће бити зацело познато, да се лако добије електрицитет, кад ее таре парче нечатнога воска о сукно. Ово трење изводи неку радњу и том радњом добијамо електрицитет, који није ништа друго нсго иотенцијалиа енергија и дамо ли електрицитету прилике^ он ће развити еиергију и радњу извести. Нс. треба пам ништа друго урадити, већ натрвени восак примаћи ситним артијицама или перју, иа ће сс одмах јавити кретање код ових ситних тела. Овде је прави ред у кинетичној и потенцијалној енергији, за тим у нотенцијалиој и кинетичиој. Н овде имамо оно, да кинетична енергија расти, кад нотенцијална онада, као год и код шеталице, јер у онај мах, кад артијица има највећу потенцнјалпу енергијуј а то је каД се држи за восак, нема пикакве кинетичпе енергије. Чим нак ночис артијица са воска надати, почне расти кипетичиа енергија а нотенцијална опада. Јсдпа енергија ствара другу или колико У јсдно.ј губимо, толико у другој добијамо. Да ,би бол.е још увидели, у каквој су всзи обе енергнје, ево и опет нримера са барутом и куглом у пушци. Барут је нотенцијално енергичан, кад га нотпалимо, један део те енергије пређе иа куглу и ова је кинетично енергичиа.

Узмимо да је кугла избачена усирављено, она ћс донекле ићи, али све снорије, штб свакојако значи, да јој кинетична енергија- онада, међу тим расти потепцијална. У исти мах, кад кугла застапе у највишем месту, и кинетична енергија престапе а потепцијална је пајвећа. Сад иада кугла те расти и кинетична енергија а нотенцијална онада. У часу, кад кугла луии о земљу, има исту енергију кинетичиу, као и у оном часу, кад је пошла горе, а то за то, што има у тим приликама једнаку брзипу; сад јс и иотенцијална снергија иста као и ире. Узмимо још и нашу зсмљу. Земља, окрећући се око сунца, имаде кинетичне енергије, и што је год даље зсмл.а од сунца, енергија је ова мања, јср земл.а снорије трчи; враћа ли се земља ближе к сунцу, брже трчи, кинетична је енергија тиме већа. За потенцијалну енергију важи обрнуто: земља даље од сунца,. ова је енергија већа, земља ближе сунцу, она је ман.а. Носле ових нримера можсмо рећи и закон, који се из њих лако извући даде: Кад се сабере кинетична и аотенцџјална енергија, добије се увек иста сулш. Овај је закон врло важаи, јер из њега имамо ово: Енергија се у свету не мења, ње је свагда једнако. Закон је у опште дапас познат под именом прппцина о одржању енергнје а ире неколико година био је нод именом закон о одржању снаге. Кад се нак тачно одредило, шта је снага, шта радња а шта енергија, дошло је овомс закону име данашње. Ма да је закон овај тек у нетој десетиии овога века Формулираи, ииак је доста о њему још у етаро доба рачуна вођено. Тако је још Хераклит, на 500 година ире Христа, учио, да је ватра свему узрок и да свс ствари теку. Ово би но данашњем схватању било, да нигде нема мира и да је енергије свуда. Носле њега су и други слично учили и говорили тако, даје потпуно сигурно, како су стари узимали, да у свету нема мира и да има енергије. Међу тим ове мисли оетале су дуго и дуго само мисли, јср стари не зиађаху природних ни Физикалних закона, који би им нрокрчили иута до хипотезе и теорије. Да је материја непромењива, доказивали еу још стари грчки философи а закон о оДржању еиергије почео управо оида, кад се иоказало, да се нс да начинити машина, која би