Стражилово

•чз 57 ез -

Вл. М. Јовановић.

Рскосмо, од чега зависи снергија ио трсбало би ју и математички одредити. Да би ово учинили, морамо знати, шта јс животна снага. Нод животном снагом разумемо у физици број, који добијсмо, кад номножимо масу тела каквога квадратом брзине, са којом се тело креће. Половина животие снаге јесте кинетична енергија. И матсматичап израз одговара нотнуно ономс, што мало час рскос.мо, од чсга зависи снергија. 7. Поштојс енсргнја моћ и способност тела да рад какав изврши, то енсргијс, кад у рад ирелази, мора нестајати. Што киитс имамо радње, ман.а јс енсргија. Ово је са свим као и код

затворена пара слаби, напон јој је мањи, чим иочпетерати машинуи кад се нс би напон допуњавао, иара би престала делати. Кад је барут једаннут нотиалио, онда нестаје у њему сваке енергије, али нређе на друго тело, на куглу, која са свим престаје утицати, ако сс забоде у какво тело. Кад дакле тело ради, губи енергију и губитак ,је у енергији свагда толики, колика је радња, коју изведе снага кинетичном енергијом својом. Ако сс дакле какво тело, које се кретало и тиме кинетичну енергију имало, нрестанс даље крстати, то му је и кииетична енергија престала и сва је прсшла у радну.

је тело двапут брже, девет иута већа је енергија, ако је тело трипут брже, шеснаест чак пута нарасти енергија, ако брзина четир пута нарасте; у оптнте се каже: енергија расте са квадратом брзине. Из свега имамо: енергија се мен.а са тежином и са квадратом брзине. Једно тело може се крстати у разним нравцима, но енергија ни иајмање не зависи од тога правца. Бацили ми трло усправљено а бацилн га косо или хоризонтално, но само са истом брзином, енергија јс увек иста.

свакога радена човека: више радим, више ее морим и на послетку нисам „сиособан за икакав рад," и кад не бих утрошену снагу накрмио, зло бих нрошао. Како снага и рад људски није ништа друго него продукат еиергијеу мишићима, то мишићи слабе, кад човек ради и кад их напреже. Мишићи се море и уморе, иа да на ново сиособни буду за рад, морају се нахранити, храном здравом и једром: мора се утрошена енергија у п.има накнадити. Енергију дакле слаби радња. Што год је терст у сахата ниже, несиособнији је за иосао;