Стражилово

-13 56 ЕЗ-

јим обелисцима, цркнама, иалатама и оогатим галеријама, најмоиумеиталнија варонг на свијету. Од древног Рима допржо је до нас само неколико рушевина, које се по дивном чуду спасише накои толико вијекова и варварскијех нровала, накои Аларикових и Гензерикових пл.ачкања и пустошења, да о осталом арању већ и не говоримо, као и. пр. о вапдализму разпих ПетровИх нашљедника, који су [тајљешпе споменике крњили, да њиховом грађом себи и својима стапове подил?у. Сваком је већ позната гласовита римска пучка изрека: Оиос! поп Гесег-ип! Вагћап, Гесегип1 Вагћапгп. Чудо је дакле како су те рутешше, и онаке какве су, могле до иас дотгријети;

па опет, оез опијех варвара, ко

зиа бисмо ли и њих даиас гледали. Они сурови завојевачи, изагравши старосједиоце из „нјечиога града", нагнаше их да другдје своја гиијезда савију; чега ради старинска варош, ма да је добрим дијелом спалпше и из темеља разорише, задржа ииак Иепомућеп свој древни облик, којим се од пове вароши одликује. На против, другавдје, гдје се спољашњи преображај, или ти.при-' јелаз на модерност, без скокова, лаганим ироцесом извршио, пестало је и иопгл.ед-

њег трага клаеичноЈ старини, као и

»Р- У ппКаква

Нанољу, гдјс ие остаде екоро важна биљега од старипске вароши и односне грчке просвјете. Друпгјем ријечима. варвари, изагнавши сплом олабавјелу римску орлушину из старога гиијезда, развалшие ово пошљедње, али га у исто доба и сачуваше; они разорише иаиме једаи (Наставиће се).

дио оне цјелине, које би без њих са свијем нестало нод акцијом иовијех цивилизација. У осталом, од свију цивилизација, ко лик о их се год иа земаљској кори узастопце појавило, ни једна пије дубље коријена захватила, ни једна се иије гордије под Јгебо випула, што ова римска; па није пикакво чудо, што јој се џииовски трагови јаче зубу времена одупријеше. И тако у Риму, мој Милапо, налазимо с једне стране стару варопг на чувених седам бријегова, а с друге стране иову, на Марсовом пољу старијех Римљана; с једне страие налату римскијех Цезара, јавиа кунатила, 'гријумфалне капнје, Форум, колосеум, а с друге страие христјанске базилике, простране тргове, големе чесме,' обелиске, галерије, дивпи Ватикап. Накоп једне оваке летимичпе екскурсије разбуди се човјеку у памети читаво море успомена и реФлексија. Сад му тек разумљива ностаје оиа Кииеова* изрека, да се нутиику овдје иричип.а, као да је читану стоиу узрастао, Велика је заиста моћ исТорије; она ће увијек иајбујиијој машти предњачити; у здравље и.епо, појезија ће нјечио пад старинскијем земљама лебдјети. Човјека пишта пе притеже к пародима и

земл.ама, итто своЈе пропглости немаЈу; ето са пгта ће Италија, Грчка, Мисир и Азија, ти величанствени иеторијеки музеји, увијек иовом свијету ггрвенство односити, ма колико се овај баггио својим наиретком и својим заиста дивиим пропаласцггма. * Е(1§аг(1 СЈшпе!.

Марно Цар.

6. Да се запитамо, од чега 'завиеп спергија. 1)сКа, јопг боље, тежа кугла из пушке веВу ће штету начипити. Није тешко појмити, даје енергија већа, што је тело теже илп што је тсло всће масе. Ако је тело двапут теже, спергпја је дванут већа, раЗуме, се* ако је брзипа иста; ако је тело трипут теже, п енергија је трппут нсћа.

ЕНЕРГИЈА. (Наставак). Енергија је у правом одношају са тежииом или са масом у тсла. Што се 'брзине у тела тиче, ту такођер видимо на први поглед, да са већом брзином расти енергија али енергша није двапут већа, ако јс брзина двапут всћа. Тачиијпм испитивањем показаио је, да јс. енергнја четир иута већа, ако