Стражилово

43 8 6 ЕЗ-

онде, да ју је написао Ризван бег Кулииовић, и не слутећи, да се ту крије књижевно пуетоловл.е, да не рекнсмо ]пто друго. Сад читамо у 11. броју „Заставе", даје та Неки Сима Крајинић бестидан атентат учипио на част књижевности и то у толико оестиднији, што је ноновљеи. Крзјем годиие 1890. вс;ћ је та.ј нуетолов омапуо ерпеку публику, изнесавши у „Јавору" шаљиву игру,„Шљиве аа брашно" као евоју а овамо је превод, а сад ево туђе, часно име узео, да н.им епекулира. Оп до душе у 15. бр. „Змстаде" даје брже боље неку „Исправку", као да 1'изван бег Кулиновић „нигде не постоји у Босни и Ерцеговини", што „сме гараитовати својом чашћу и животом" и на што наводи врло лабав доказ ; најпосле прети чак, да ће „тужитп суду за клевете". Ту н.егову „Исправку" одмах под 1вом жигоже „Вастава" као „скрајну дрскост", „пошто бег Кулиновић постоји на овом свсту и живи у Бан.а-Лудц". — Чувено и по нас Србе од неџзмерне важности дело Сииридопа ГоачевиНа: Ма1се<1опЈеп и п Ј АНке гМеп иа немачком језику, са шездесет и осам илустрација ц једном етпографском картом, иа великој ос.чшш. са 611 страна, може се сада добити по са сеим сиушт&ној цени од ф . Г60 у књижари Браће Јовановића у Панчеву. Уз то дсло иде бесплатно и брошира од истога писца: „1)1е УУаћгћеЦ нћег МакеЗопГеп:" Све српске и словенске куће, које знају немачки, требало би да набаве ово дело. У „Босанској Били" излази врло занимљива расправа Под натиисом: \Каква је била средњеојекоппа ,црква Сосанска'. — ,вјера босанска у којој писац доказујс, да „званична државпа вјера босапска пије била јеретичка, већ нравославна". 0 истом продмету, а са иотим рсзултатом, почела је излазити и у „Херцеговачко-босанском источнику" расправа под натиисом „ Црква босанека за чреме краљева". — У 4. броју „Српскога Гласа" у подлиску оцењује неки Богољуб из ГрАца календар „Новога Требевића", велсћи за љ, да заузима прво место међу својим друговима. '— У „Царг, Колоколу" за г. 1891. изишлајеу иреноду С. Шарапова слика из сеоског живота од нашсг Лшка Меселиновића под натписом „ Чика Пера". — Из IV. књиге „Глаеника земаљског музеја у Босни и Херцеговини" за. г. 1891. засебно су отштампане две расправе мериика Ђорђа пл. Стратимировића. Једна јс „Онис нол.а Гласинца" а другој јс натпис „Са Гласинца" и то јс извештај о откопаван.у прсисторијских старина по гласиначком крају. — На нољском језику излази у Варшави „Бгшјо Н1ега1агу ро\У82еећпеј '/, П1у81гамуатј." Од овог дела изигада је већ и трећа књига, у којој се у VII. одсл.ку говори о „ 1 л1:егаЈигу 81отеЈап8кЈе \ у \ујеки ХУГут 1 ХУП-ут", познати пољски песнпк Бронислав Траоовскџ. У овај одсл.ак о Јсловснској литератури" ушла је литература XVI. и XVII. в. у Далмацији и Дубровнику, дал.е у Хрватско.) и Славонији. а и у Мешкој и Русији. На ово дело изи!нла је оцена у првој свесци овогодишњега пољскога часописа

А4епешп-а, по којој и ов'о псколико речи доносимо ; у н.ој сс помињс, да јс Грабовски штампао и нскс нееме КаПавелићсве, које до сада нису познате биле, а наћене су у једпој иољској библиотеци. — У истом се листу на стр. 206. приказује радња II. Матковића „Путовање по балканском полуотоку XVI. века." (Два путописа пољских посланстаеа у Цариграду). — У Журналу министарства нросвсте, што излази у Петрограду мессчно, изишло је у .јануарској свесци продужењс рада 11. Ротжскога „Продолжетпе раскопки древпси Дшклеи", а у одељку за класичку Филологију стр. 15 — 34. Почстак ове радњс изишао је у истом листу 1890. године, а у свескама јулско.ј и октобарској. — 1ГроФ. на бечком свеучилишту Др. В. Томашек држао је прошле године прсдавање, „1Ме ћеиН^еп Ве\уоћпег МакеЛопјепа," које је и штампано у Берлину. — .Тедан од најстаријих радника цољских А1ехат1ег СћоЛ/ко умро је 15. декембра прошле годипе. Рђђен је 1804. у Крзивицама. Свршио је университет у Билни, стунио по том у руску службу у-Нетрограду; одатле га одаслашс за консула у Псрси.ју. Из Персије дошаоје 1857. у Француски колсж па катедру словснских литсратура; у том је звап.у био све до 1884. Први су њсгови радови били писањс песама, који су изишли и у збирци 1829. г. у Петрограду (друго издање у Позпању 1833.) Боравећи у Иерсији, упознао се са истоком, те је саонштио леиих прилога на енглеском и Француском језику. Као проФесор словенских литература писао је и о њима. Као знатпије његове радове на том пољу помињу: Бе§еп(1ев а^ауеа (1п тоуеп ап-е 1169- 1237. — 1.е8 Кетагпа, ујем (1е &'ап1(, 81топ е4 Ле 8аш1 8аћћа. (I'агј.ч 1859.). — Соп1е8 (1е» раувапв е4 (1ез рГЦге.ч в1ауев Т1864.) — Огаттап-е ра1^ов1а'уе втг!е (Зез 1ех(.е5 ра1еоз1атеа Игеа роиг 1а р1»раг1 (1ез тапизегИа Де 1а ВПЛтНкЦпе 1трег1а1е с1е Рапв е1 с1и РаапИег (1е Во1о^пе. (1869.) — 1874, издао',је снглеско-пољски и пол,ско-енглески речник, ПРОСВЕТНИ ГЈ1АСНИК, — Одбор за нодизање епоменика Ивапу ГундулиНу у Дубровнику поверио је израду тога споменика познатом уметнику Рсндићу а овај сс обвезао, да ћс га доћршити и наместити најдаље до 10. маја 1893. Всће општине Дубровачкс одобрило је место, где ђе бити споменик, а изабрао је место то сам Рендић. То је пред двором, близу храма Великс Госпојине. Лицем ћс спомепик бити окренут нрема Дивони. - Скупштппа краљевине Србије усвојила је пре не колшсо дана предлог мииистра просвете, да сс Срнско Учсно Друштво и Академија наука сноје. По том предлогу, ко.ји је саопштсн у овој цслости у 21. броју „.ТаВора" од годинс 1891., бираће Срлско Учено Друштво још осам члмнова из своје срединс за акадомичаре.

САДРЖАЈ: Песништво: Опало лишће. Песма Љшанско^а'. Ијсрина љубав. — 1Гоука: У Латинима. Енергија. Књижевност: Др. Оскар Ажбот. — Ков-чежић: Књижевни прикази. Књџжевне белешкс. Нросветни. гласник. „СТГАЖИЈ10В0" излази сваке недеље на читавом табаку. Цсна му јс 5 Фор. а. вр. на целу годииу, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф. 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 12 динара па годипу. — Рукописи се шаљу уредииштву нретплата књижари Луке Јоцића у Пови Сад. — 8јј Србију ирима ирстплату књижара Б. Вадожића у Бе^граду.

Издаје књижара Иуке ЈоциЋа.

Штампарија дра Павловића и Јо[ иЋа у Новом Слду.