Стражилово

нз 94 ЕЗ-

л. С '\|у 'ч1у "Ј|/* ^

ч!> уј-" *Х" ■чј-' ,* ) к & /.

КБИЖЕВНОСТ. Ф

,^т ^ ^ 'Ф " ^тг

-^ЈЧ, ^ ✓ЈЧ. ^јЧ, ■Т г @)^

П. АДАМОВ.

|рло мален део спога големога дуга исплада|,у.је -дапас „Стражилово"^ најверлијем и '' А најиздржљиви.)ем еВом раднику тим, што му лик нриказује читаоцима својнм. (Јав дуг му и оиако ле може ис^латитл, јер се пе да ни одМерити ни лроценнтл. Ако је „Стражнлово" од године I К8().-ј 1887. и 1888. што вредило, ако јс српекој кЈћижевности учииило какве услуге, то је у првом реду заслуга оида прсвредпога а данас па жалост прегшмариога II. Адамова. Ие :ша то читалалка публика, уна то само уредник, шта је „Отражплову" био II. Адамов. Члтаоци су да богме читали у листу љегове красне ириповеТке и слике из народног жнвота, али оно друго, што је Адамов у листу и за лпс/г радио, то се, као што сам већ толико и Толико иута,. довољаие већ и иреко мере, читао, у писује у заслугу уреднику а о II. Адамову, ко.јп .је ту био пс десиа рука, пего све и ева, нема ни номена. Ако ,је „Стражилово" увело пгго ново па ,је то пово папшло на донадаЈБс и одзив у г читалачкој публици, г 1Ч) је за цело покреиуо и иодстакао 11. Адамбв, и у том ,је опда II. Адамоп својеки радио да се то одржи. Да богме да се мпого морало разбити о незгодне прилике, које ее јогунасто опирале баш онде, где се човек не би падао, прлмера ради да сиоменем месечне извештаје о појавама књилсевним у неријодичиим час.описима срнеким и хриатс.кпм, ко.јн се .могоик; одржати само годилу дана. Говорило се с ие.ке стране и е ома ловажакањсм о тим изкештајима, али ,ја сам то омаловажаг.ап.е радо отрнпо, јер сам с друге/ страпе добио обплно комнензацпје у нрпзиап.у, ко.је .је иал.ало да иде на адрес.у И. Адамова. Сиагда сам зазебао у срцу, кад год сам помислио, да Ке спасти на мепе, да о 11. Адамопу н н.егопу кЈг.ижевну раду* у „Стразшлоиу ' изречем ег.ој суд. II зебн.а ми та, видим сад, иијс неолравдаиа. Говорити о човеку, кога од детпп. ства л.убпш као ро1,енога брнта, за кога те г.езују најчвршћс ке.зе нри.јател.стиа и иајпријатније усИомепе верна другопан.а, Инје баш тако пи лакој као што бп ее могло мислити. Субјективност .је необуздапо етпореп.е, иа где размахие крили, бадава га хваташ да му крила

мало саеечеш. Текмислиш, ухватио еи га, а опо се изви .је, |н> укроти га нгп;о. Ја бар то у овај мах оеећам н еувише. А ц.о оеећају, дакле некритнчно, судити, у звезде ковати и тенати свим Фразама, ко]е се у такво.ј прилггци етотинама еаме памећу, нпје ми достојно ни врсиога кн.ижевног рада Адамовл.ева пи моје иекренс л.убавп лрема н.ему. Ја и у осталом дј)жим , да му ннје иузјлга ни чггја обрапа ни нрсма Миливоју 1Пренелу у „ Ушпеи" годипе 1887. а још мап.е према Милошу 11. Пејиновићу у 162. кљизи Летониса Матице Срнске. Већ оно, што је до сад урадио српској кн.изи, само је собом ,јака обрана, ашто буде, дај Во-же, још урадио, шат разгони у иетар све сумп.е у емииентли л.егов ириноведачки и носматрачки дар. 11а једно само нека ми ,је овде дозвољено упозорити Милоша II. Пејиновггћа, а то једно је, да „дубокоумна и веома хваљена она знаменита изЈ)ека Паскал.ева", којом се он размеће на крају своје оцене, ни најмање не туче II. Адамока, пего н.е^а, Мплоша II. Псјнногшћа са језујитском му тсоријом о „смирсиости, стидљивости и целбмудрености" сељачке девојгсе ('рпкип.е, II. Адамов — правпм именом: Иаја МарковиИ — родио се у Саса.ма (Повим Карловцпма) у Срему године 1855. у чес.титој ериској трговачко.ј кући. Гимнази.ју .је учио у Повом Саду а један, највише два ранрсда иа страни у мађарској, сад више пс знам којој, гимпазијн. Упиверситетске науке слушао ,је у Г]>ацу и Г»ечу. 1880. годпис у јссеи добпјс ирофссор<ро место иа српској великој гимназнји у Ка])ловцих п од то доба пепрекидно служи у истој шмназнји, у којој се сад, у дивној- ново.ј зградн, латио да уреди кн.ижнпцу.. Књижевни рад II. Адамова дбвољно ,је но зиат сваком, ко. ,је нратно лену књгикевност ерлску за носледп.их нетнаест година. По свима се скоро лпстовима еастајемо с Јкиме и е н.сговим нееудонимима: „М." „Аз." „II. Ј.М".идругим. Нај •јачн ,је у сликама ггз, нарбДногажггвота, у којима из носи свеже и. нерпе тглгове ( !рба .сељаг;а. По иосим тога је ]>адио, певајућп н иреневајући л.убавне и родол.убпе пееме и преводећи ирииоветке.