Стражилово

чз 93 и-

угодних слика, као што их јс овс зпме по којп пут бпвало на пбзорнпци, ја бар не памтнм већ давно. Гостовањс припознате уметнице Велике Нигринове са краљ. народиог позоришта Бсоградског бнло је права поеластица чак и за најразмаженијс иробираче. Цсњена та гошћа прпказала се овде као Есмсралда у БирхцФајФсрчину „Звонару богородичне цркве", као Клера у Онстову „Господару ковница", као Маргита у Гетову „Фаусту" и као Наташа у Паљмову „Некљужеву". Могу овде само толико рећи, даје у сваки тај жснски лик улила Белика Нигринова толико идеалности и песннчке тоцлине, да јој се човек, хтео не хтео, морао дивити. Био је овдс и Милош, ЦветиЛ из Бсограда, да сад тек, послс мал те не пуних пет година, прокрчи пута евом: „Нсмањи". Ма павукао па себе и по толики пут већ прскор, да заксрам, пе могу да прећутим, да ее ја сад, кад сам „Дсмању" и с нозорнице видео, више него икада чудим оном, ни више ни мање него баш култусу „Немање" од пре пет година. Ко је већма крив томе, И1Т0 сам се ја — а биће их још са мнђм — сад са _ свим разочарао, да лп Цветић глулигц или Цветић иисац, не умсм јасно н нраведно рећи. Но као да је глумац писца са, свим отерао у закутак, тако бих ја рскао. А ко то још нс зна, шта је глумац, кад се осили, кад, као но ЈПилерова ватра, „(Зег Ре88е1п 81сћ еи1гаГГ4 и ? Па и ја разумем глул^ца, потпуно га појмим, но иисац ми је баш загонетан. Уз Цветића је као Ана у „Нсмањи" гостовала Вукосава Јурковићева еа Београдског крал». народног позоришта, .„ускочивши" за оболслу Бакаловнћку. Чедно, мило п разборито јс то чсљаде са чисто швигарастим страхоиоштовањем према мајци уметности. Па јој доликује свакп нокрет и свака рсч уме да увсри. Но, ау пстом чину, гдс јадница Ана као на белу хлебу чека одеудну реч свога оца а Пемања дотле соп атоге, што рекао нско: добро по сахата преговара н удешава с другима — ту би већ и Мнлка I ргурова изгубила скок а не ће млада Вукосава Јурковићева! Да ли ми ту сад та „пунонадежна" искушеница у самостану Талијипу всрује, да глумцп Цветића баш одиета разумсм, баш однста потпуио појмим, кад ми је и сац ЦветпК загонетан'?

Од 47 комада, игго оВе зиме пређоше преко позорнице у Повом Саду, пстиаест их јс за Нови Сад са свнм повнх а од тих су опет шсст оригиналн српски а девет их је превода п то чстир с немачког, два с Фраицуског, два <• мађарског и једно пола с Француског пода с иемачког. Сриски су орпгпиали: Глнпшћсва „Подвала" (сад тек доспела амо, а паписаиа јс пре једно десетак годипа), Драгутипа ,1. Илијћа „Јаквпнта" (исто као и „Подвала"), Нел.с Миљковића „Врачара", Мнлана Савића „Дојчин Петар", Мнлорада П. Шаичанина „Задул;бнпа цара Лазара" и Цветићев „Псмања". С нсмачког су новине, да буде нраво п Димокриту и Праклиту, двс шал.нвс а две тулше; шал.пве су: А. НГрајбсра „Нс ће варошанку". и Оскара Блумеитала „Ђаволове стсие; тужне еу: „Ева" н „Александра", обс од модсрнога дапас Рихарда Фоса. С Фраицуског су шале: „Дирап п Дпрап" и „Три лсене у један мах" а с мађарског „Радиичка побуна" Сиглигстија и Балажа и „Чслик човек" Ј^ригорија Чикнјс; још оио једно вапбрачпо чсдо Француза Димаса и Немицс неке Терезијс Магерле Мс герле, тако иекако! — прсзИва се „Гроф Монте Христо". ■ Нз иашсг старог — смемо ваљда п ми већ похвалити се: класичиог - изворног репертоара извађсн је оио Суботићев , „Милош Обплпћ" п ЈХазс Костића „Максим ЈЦшојсвпК" а од страних се класнчара јавио [Пскспир с п Крал>см Лиром", Гете с „Фаустом" и ПЈидер са Разбојпицнма" п „Маријом Стјуарт(>вом". Остало су били всЈп-шом последњих годшга до миде вол.е надавани те већ исшто и пзанђали комадц од баг])с „Сеоскога лолс", „Цигапппа", „Ј/асникуЈн 1 " и тима иодобних. Погрејала се чак и етара „Париска сиротиња" на сс и с њоме нокушало, ие ћс лн „с новом ноделом улога нрви нут" — 1 не знам само шта? У главном мрже човек задовољан битп с радом позоришне друллшс ове зиме. По приказима сс највеЈшм дслом оссћало, да влада нека уметннчка дисциплина, за каквом се већ одавна чезнуло. Чпја је заслуга, тс дође, пе зиам, главно је да-јс има, а ако сс како год онет не утаји, у сто добрих часа по нарбдно иозориште! То сад нбвом уиравитсљу Милошу ЦвстиЈ^ Бог а душа!

Јован ГрчиА.