Стражилово

чз 92 ен-

ну продире; другог црозора нема. Еажу да је та свјетлост с висока символисала врховпо божанство, те над свијем осталијем боговима (којима храм бијаше посвећен) влада. Поганиди су радо вањске нојаве у нрироди аа символ нечега узимали. И збшва, као да то видљиво знамење боље и јаче вјеру подригава, него ли мртво слово. Кнша често пута, кроз оно отворено зјало, но црквеном патосу пл>ушти, ал' ни сунце' не штеди својнх зрака иобожнијем хриетјанима, који се сада ту Богу моле. Да красне ли у њему свјетлости ових дивП11 х сентембарских дана! Упутрашњост овога храма чисто ијева, па те на веселост располаже. Добро је рекла госпођа Стаелова: „Поганици су обожавалп ашвот, а хрпстјапи обожавају смрт." Паптеон је тако саграђен, да ти се ммого в итп и чиин, него ли је заиста. У Истровој цркви догађа се, на иротив све обратнб; она ти се па први мах много мања чиии, псго што је. Паптеопу, ■ всле,

номаже то, пгго је између стубова, који га изнутра паоколо красе, остављено више нростора слободном кретању, и што у њему нема никаквијех слика, ни украшења, докје Петров храм с њима нретрнан. Од како га 619-те године ио Христову рођењу цар Фокас уступи римскијем владикама (ианама), нретвори се ГГантеон у христјанску богомољу, и иогапички богови морадоше да уступе мјесто свецима и мучепицима; кашње, као у почаст првобитпој намјени овога храма, дозволише свети оци, да се у њему сахране остаци гдјекојег великог умјетника, као и. н. РаФајила, умјетничког нолубога. Сад се у Пантеону спбјила иајудаљенија нроиглост са најновијом садашњости, јер је овај храм, као што је познато,; сазидао Агрина, зет гсрвог римског цара (Августа), а од 1878. године почивају у њему кости ирвог краља уједгтвне Нталије, Виктора Еманујнла П., чувеног ,. ирал.а иоштењака."

(Наставиће се).

Марно Цар.

^ЖУШНОСТ.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. Зимовање у Новом Саду од 2. новембра 1891. до 26. јануара 1892.

Мал тс не иуна три месеца ировела је ове зиме дружина ерпског народног нозоришта овде у Повом Саду. Дала је за то време 47 ириказа, од којих је 24 било у ирстилати а 23"—* Несразмерно много —- ван претилате. Новоеадски се Срби овом нриликом одазвали народном иозорншт ту тако, као што воћ веома/ веома давно нису. Према томе је и материјални успех одскочио овога иута Јсуд и. камо од досаданпшх. Свегаје нало нреко шест хил.ада и седам стотииа Форнната, а од тога је но одбитку трошкова за цело остало доста и чистих. То ,јс свакако дична сведоџба за- позоришну и родољубну свест Новосадских Срба на пе би ли Бог дао, да Повоеађани од сад сваки нут тако својски иригрлс народно нозориште, те да не узимају разлога црвенети, што ће иред Иови Сад и онет нспредп.ачити којс друго срнеко место, које ни у сну не сме нретендовати назнв „сри-

ске Атиие". По и управи се мора нризнати, да је овога нута свнм и свачим настојала, да нублику нривуче, и да јој ослади позориште. Ангажовала је коровођу •стручи.ака у лицу нозцатога композитора Хугсо Дубека, који је веК и за ово краТко време ноказао, да су ираво ималн они, који се тужили на то, гпто се певан.е, тај поуздапп мамац за иозоршину цублику, још од одласка Милчинскога амо — а то има богме евојих нетпаест и вишс годица — толико сматрало за сноредну ствар. А шта ли ће тек показати, док још бол.е, што но реч, уђе, док иозпа прилике па ирема њнма удеси евој радС Биће то леио. Управа ,је иовом ликовођи одмах својски ишла на руку тим, што му је наврбовала читаву легијицу млађега света, који Ј»с са досадашн.има, док се само „упсвију", склопити красап корн1>. До садје ириновак .тај показао своју добру страну у т. зв. призорима у маси. Тако шарепих, оку