Стражилово

СТРАЖИЛОВО

1»РОЈ 7.

У НОВОМ САДУ, 16. ФЕБКУАРА 1892.

ГОД. V.

*#["5 песништвоГЖ'^ \г\/ V и \па V ^'иггуил/'{/"»/' 1/^

ЕЛЕГИЈЛ НА РАЗВАЛАМА КУЛЕ СЕВЕРОБЕ.

утниче с обала цветних бисерне Ипокрене! Певај ми несму о тузи, л Пеему о болу вечном. Падежде вараху мене, ј ()бманули ме дру:га ; 1ћк) блудннце-жене. (Јадатњос-т моја је пуста, као нуста нећина нека, I! у њој суморно авонн мој слаб и нразан глас; Црошлост је нротс1;ла моја |;ао бурна нлашшска река, А с љоме радостн моје као рајски један чае, Ка?> звук, иигубл.ен давно. За све, што бсше лено, Нн отаџбину, л.убав и младог друга свог, Снокојетво и даие своје ја сам жртвовао слемо, И силе духа мог. 11 све је пропало редом : завичај, л.убав и друзи, 11а и тонлнпа жел.а н вера па и над; I I ја сам остао самац. () нојте иесму о тузи! Омртно је,моје тело разорен, нразан град. С развала прастарих кула, где нема живота више, А где је нскада Север иодигао тврДи стан, Т. Северин, 28. јануара 1892. 1'.

Да с гордих бедема градских варварске гомиле брише, Ја сан.ам бескрајно мрачан ал ипак драги саи: Сањам" о вечном миру. 0 древни Северов граде! II ти си мумија јсдна, тело без духа свог, По теби павит се шири и гнуспа змија се краде, И гавран суморно гракће с каменог врха твог". Крај влажних зидииа твојих гомиле камења стоје И урпа бачена лежи... И по камењу твом Ја ступам уморном иогом, да име урежем своје 11а саркоФагу том У коме почива живот минулих векова давно, И тријумФ живота вечног. .V мајски ведри дан, 1.'ад ветрић лелуја вреже ил пгумн у вече тавно, Он живи лелуја нокров и крепи вечни сан. А доле Дунаво бруји и густи шуморе лузи, И смех и нссма грми и живот трепти млад... 0 појте суморну песму, о појте песму о тузи! С уздахом ја јс нримам, с одјеком празап г]>ад. Војислав.

111. "а три дана носле тога затеки ћемо Т Пвана крај ностел.ице -малога Милоја. Дете тек што је заспало а стисло ]>уку свога бабајка у својој. То је тако

ПЕСМА ЛАЗАНСКОГА. Ириповеда П. Жељски. (Наставак). бивало мал те ие свако после ио дне. Знало се то већ, да дете после ручка прилегие а уснава га Иваи. Малиша док запиткује, запнткује па онда га наједаред са свим свлада сан но како је бабајка ухватио за