Стражилово

•43 125 Е*-

Кад бацимо оишти поглед па разБИтак идсјс литсратуре у јсдном иароду, оиаЈкамо три снохе: 1) уиаимаље с.а страие или упозиавањс основа књижевних; 2) сиоха самосталног стварања, кад уношсн.е са страис истина још не нрестајб, али није битно у с.твари, и треће: додир развијеис иећ литературе са страном, новог живота пуном литературоМј да би се живот ки.ижевпости и на даље одржао. Уногаење са стране је.у "свима енохама, само има кад мање кад. веће значење. У светском, (свемирпом) развићу идеје књижевности најновији моменат нредставл.а руска књижевпост, и литературе светске, које су и до сад стајале на висИпи и до дапас свежину одржале само тако, што су се стављале у додир са сваком ноВом рсчј-у у свеопштем развитку литературе — искрспула та ])еч ма на ком крају свста — приближиле су ес данас руској књижевности, осс1>ају]ш, да је наравствена и ве-

штинска њена садржина нов момепат у развитку самих њих — занадннх, евронских литература, као једнс цслине, у .колико .је то литература, која је у папопу свог развијања усвојила, асимиловала себи све што је у литературн Евроие било бптно и велико, и дала иа то јога нову нацијоналну садржину, услед чега је стекла дражн п васнитно живототворне мо!>и за остале, у књизи од п.с старије народе. Развнкем и напретком руске лнтературе развила сс даклс И западна, еврбпска литература и није никоје чудо, гато је то немачка, Франдуска и енглеска књижевност узсла као ствар домаћу и иревела све руске класике на свој језик. Тло истина помажо дрво и биљку над собом да панредује, али нлодови и отпатци, који сиадају с дрвета и таложе се на земл.и, садржином својом хране свог бившег храпител.а. (Ниставиће ое). Јован Мансимовик.

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ. Српска крал.(41ска академија. Глас XXVIII. Стјепан Вукчић Косача. I. Написао Л>. ЈоваповиН. Београд. Штам парија краљевинс Србије. 1891. Стр. 86. — У овој кн.изи је историја владе Косачине од кад је ступио на престо (1435) па до свршетка Косачина рата са Мљетцима (1445.) Тежаи је био положај младога Стсвана, кдда је после смрти свога етрица Сандаља наследио љегову државу. Сви се беху дигли против њега. Али млади Косача, знао се избавити из те невоље. Онје добро познавао „дух времена": знао је он да сс међу силним непријатељима, који су га били опколели, само тако може спасти, ако се склони под заштиту силног иара турског. Наекоро прошири Стеван евоју државу вемљама Радосава Павловића. И нереде у Угарској употреби Косача на то, да државу своју увећа. Када су иак Турци заузели Смедерево (1439.) Косача употреби ту нрмлику, да и он заузме штогод од Ђурђевих земаља, те уђе- с војском у Зету. Због тога дође у сукоб са Мљетцима, јер су они хтели да заузму Зету. Косача је у ночетку напредовао, али кад, из непознатих узрока, мораде повући сво.ју војску из Зете, постигну Мљечићи тамо огроман усиех. Кад пак Стефапица Црнојевпћ пређе Мљетцима и кад Турци у зимском походу па Балкан (1443 -1444.) бише сасвим нотучеки и сузбијени, био је Стеван вољан да се мири, тим ире што му је и у Далмацији војска била потиснута. Кљига ова завршује се миром, који је Косача 1445. г. углавио са Млетцима. — Језик је у овој кљизи леп и чист; изнашаље догађаја тече јаено, лако и разумљиво, тако да.је може свако са највећим уживаљем читати; дело је написано са дубоком студијом и великим разумеваљем; једном речи:

шш

ово дело је у потиуном смислу академска расправа. Сваки који ову кљигу прочита, биће уверен, да је вредпа најтоплијо препоруко. С. Град, трг, варош. К исторцји речи н предмета, који се п.има казују. Пеколико етрапа из дела „ Градови и тргови у старој сраској држави". Од Стојапа ПоваковиИа. На но се штампано из „Наставника" за 1892. год. У БеограДу. У државној титампарији краљеиипе Србије. 1892. Стр. 17. — Има већ више година, како Стојан Новаковић радп на делу: „Градови и тргови у старој српској држави" („Коло" 1890. стр. 96.) Ова кљижица чини „неколико страна" из тог дела. У почетку гопори писах; о томе, како је изгледао град, а како подграђе или трг. У старој српекој држави град је значио тврђаву и насеље у њој и око н>е. Доцније, кад се наееље око тврђаве раширило, назвали су то наоеље нодграђем. Градови су били средиште трговачког промета, због тога се градско пасеље назове тргом. Тргови су били стални и привремеии. Сталнн тргови су од прилике данашње вароши, а привремени су места, где се држе паиађури. Кад се у XIV. и XV. веку вароши српеке већма развише, требало је уветивише назива за варош, трг, град и т. д. због разлике. Како баш у то доба падају и турека осв.ајаља, то су нови називи узимани из турског језика. Писац нам јопг износи разне називе места и њихова значоња у наше дане. Све своје тврдње докалује Поваковић множином нримера к другим јаким аргументима. — Кљига је ова, као и сва дела Новаковићева, наиисана лепим језиком и са дубоком студијом. И ова кн.ига, као и сви радови Новаковићеви, нека су свакоме најтоплијо препоручени. С. Удава илн самовласно аншењс за дуг у староме