Стражилово

43 126 Е>-

српеком законодаветву и у народиии обичајима Нрилог к познавању средњевековног парничког постуика у Србији. Од Стојана НовакоеиЛа. На по се штампано из „Правника" за 1892. У Београду. У штампарији краљевине Србије." 1892. Стр. 19. — Ова расправа чувеног научењака нашег богат је прилог историји ирава српског. Нисац нам прво изнаша како је код западних народа поверилац позивао на суд дужника. Поверилац позове дуж ника, те заједно иду на суд. Тако је од прилике било и у Срба. Затим говори писац о ашпењу за дуг. У Византији изгледа као да није било допуштено уапсити дужника. Код германских племена Дужник је могао постати повериочев роб. У Србијијеу време Стевлна Првовенчаног поверилац могао дужника ухватити. Има спомена, да је тако било и за владе Уроша ]., за Милутина и за Дечанског. Душанов законик је забрањивао апшење за дуг. Трагови удаве налазе со још на почетку овога века. - Сама реч „удава" мењала је своје значење. Прво је значила самовласно хватање и предавање суду; затим је значила хватање путем суда и најпосле свако окривљавање. — Држимо да дело није потребно ирепоручивати. С. Етнографска карга српских земаља израђена на оеноиу историје, језика, обнчаја н поезије. Израда и издање српске великошколске омладине. Београд. Штампано у штампарији краљевине Србије. 1891. Цена 2 динара. Стр. 59. — У књизи овој говори се само о две српске покрајине : Старој Србији и Маћедонији. Доказује се на основу историје, језика, обичаја и појезије, да су стаиовници Старе Србије и Маћедоније по народности Срби. Књига је подељена на пет одељака. У првом одељку говори се о доласку Словена на Балканско полуострво ; за тим се у најкрупнијим потезима износи историја Срба и Бугара. У другом одељку се на основу језика, у трећем на основу народних обичаја^ а у четвртом на основу народних несама доказује, да су стаповници Старе Србијеи Маћедоније Срби, јер њихов језик има особине српског језика (особито ђ и ћ), они имају исте народне обичаје које имају и остали Срби (особито крсно име) а и народне песме су им налик на народне песме осталих Срба. У „Закључку 11 се своди све, пгто је у књизи доказивано, на то, да су становници Старе Србије и Маћедоније по народности својој Срби, и да су то српске земље, ма да со Бугарн служе свакојаким средствима, да противно докагку. — То је у кратко садржај ове књиг«. Дело је ово врло занимљиво и написано јс лспим језиком. Самом делу немамо ништа, али етнограФској карти, која је додана уз дело, имамо врло много да вамеримо. Одушевљење за свој народ је дивна врлина, али кад то одушевљење пређс у товинизам, опда од врлине постаје страст, а страст је порок. На карти, која је додана уз ову књигу, обележена је цела Маћедонија као — чисто српска. Народпости Маћедоније требало је обележити по карти Гопчевнћевој, на којој је Стара Србија и Маћедонија прилично „ишатирана" и другим народностима Дало би ее и међу Шоповима, па можда и у Босни штогод „шатирати". А шта тек да кажемо нато, што је — цела Хрватска оз начена као „срнска зсмља" ! Та сама омладина вел! на крају: Туђе нећемо, а своје не дамо! па за што онда дирати хрватске земље, кад су то земље другога народа. Ми и Хрвати имамо много заједничкога, али оно, што иас од њих највише дели, то је њихов — шовинизам! Не треба да

пођемо трагом њиховим ! — Само дело пак нека је најтоплије препоручено сваком Србину. С. Мита 1/ешковиК, Збирка педагошких радова —, књига прва. Ово је дело наградила Мат. Срп. II. Сад, Павловић и Јоцић 1892. 8°. 219 и 2 л. — Напредав наука и ФилосоФије учинише прави преврат у модсрном школовању. Оно, о чем Моптењ, Локе, Коменски, Русо и други велики пријатељи човечанства после њих само сањаху, то постаје на Западу збиљом. Од њихових умесних напомена и правичних жел,а оградише умни педагози и философи величанствен систем : теорију иедагогије , који као неодољива струја јури светом, обарајући старовољство и неразложност, разгањајући чаму из просветног храма. Као да изидосмо из плеснива, загуиша подрума на свеж, божји дан. Радујемо се, што из поменуте књиге познасмо у г. М. Н. једнога српскога апостола те нове науке; тим пре што таласи нове струје као да тешко покрећу руковође наше школе са старога утреника. И да се нагае учитељство образује потпуно у духу нове педагогије, ицак је потребно, да се напредне мисли о школи засеју и у шире опћииство, јер оно и његови заменици од незнања често сметају напредовању наше школе. Препоручујући најтоплије ово дело сваком пријатељу наше школе, радо се лаћамо пера, да га прикажемо читаоцима. — 'Гри расираве ове књиге прештамнао је писац из Летописа желећи, да доспеју и у шире кругове. Прва расирава: Змај-Јовап Јоваповип као иедагог (Летоп. књ.. 149, 150 год. 1887.) је прилог нашој васпитној повесници. Пре него што би прешао својему предмсту раеправља писац о значајушколе и мисли, да она треба да однегује у питомцу побожност, родољубље, здравље и поштење. Сви наставни предмети морају бити управљени на ово четворо. Чика-Јова воли децу и већ то му даје подббпост за педагога. ГГа колико помаже он школу својим дечјим песмама ? ЧикаЈова иознаје душу детињу, уме да се уживи у осећај детињи и да га песпички искаже. Према поменутом задатку школе прелази писаЦпрво на побожне дечје песме, на родољубиве, на песме, у којима се пева о напретку тела и душе и на послетку у којима су изнесене мисли о школи и њену задатку и о учитељу. Сваки одељак уводи писац теоретским разлагањем па онда на њем одмера вредност чика-Јовипих песама и свугДе долази до уверења, да му педагошки погледи стоје на висини данашње педагогије. Стил и разлагање у почетку чланка несу доста јасни. Израда теме не поклапа се сасвим са натписом. Као да г. М. Н. главно беше да искаже своје мисли о задатку нове школе, јер ииаче се не разуме, зашто ,је за своје расправљан.е одабрао некоје песме чика-Јовине и то само из „Певаније." Ми бисмо баш желели, да је све узео па шта више у новом издању овога чланка, да га је донупио песмама из „Невена" све до ове год. јер само тако бисмо доби.ии потпупу слику чика-Јове као педагбга. Но и ако несу изнесене све педагошке мисли чика-Ј. као што бисмо очекивали, ипак је јасно из ове расправе, да Змај има природаи педагошки емисао. Сдруге стране није тачно узимати прерађене песме (н. пр. „Тихи иозив"). Слажемо се са писцем у том, да би требало чика-Ј. песме у згодном распореду штампати у једну књигу, само још додајемо, да би требало и слике додати, јер су Декоје песме уза слику и постале и без ње се тешко могу разумети. — У другој расправи (стр. 73—117.)