Стражилово

-43 140 Бл-

Угарска беше на далеко иа гласу, са свога гостољубл,а за које вели гроФ Никола Бетден у својим мемоарима: По целој аорњој Угнрској, а тако исто и ио Ердељу можеш иутовлта а да пе вадиш новчаника; јер не само код илемиНа, веЛ свуда Леш наИи иостављен сто а домаЛина вазда ариаравна да што боље може иочасти свог госта.* Овај луксуз прве перијоде одржава се још и данас у Угарској прсмда, нрема нанредном духу времена и ирема промењеним прнлнкама државнога и друштвенога живота, већ у много мањој мери, него нхто јс владао пређе. Тај луксуз тера се више но сслима, него по већиМ градовима, атому је узрок, што варошани зпају за више и Фпније потребе те п радије издају на њпх, него на јела и пића, на држање мпогиХ млађих, на честе гозбе и т. д. И тако ће становници села и мањих вароши, били они ма и средњег сталежа, и данас још радије трошити на поменута груба, него на Финија уживан.а за која они још немају правог осећања, као на нример: за наставу и више образовање, за књиге, библиотеку, за лепе живонисне и вајарске работе и т. д. Неразуман луксуз у јелу и пићу тера осо бито наш прост свет. У место да живп уМерено, на име кад има најмање носла, а то је зпми, и да смок и другу бољу храну пггеди за пролеће и лето, кад га чека најтежи пољски рад, он чини баш нротивно, јер нотроши све у зиму, а у пролеће и лето, кад настапу тсшкп пословп којп н највећма троШе његову снагу, спао је па најлошију и најоскуднију храну. Тако је.исто и у Пољака. Је ли пољски ратар заклао крме, он ће га одмах и иотрошити, на ће после но више недеља па и више месеци ировести без меса. Што је који човек или народ простији и суровији, тиме је он и неуреднији у свем, па и у јелу и пићу. Јакути и Тунгузи који су познати као највеће изелице, док год иосте, задовољаваћс се најумеренијом храном. Престанс ли пак ност, они ћс насти у другу крајност и иојешће свак за један дан тридесет до четрдесет Фуната меса! Три одрас-

* Бапз 1;ои4е 1а ћаи1;в Ноп^пе, с1е шсше ци' еп ТгапбзПуап1е ои уоуа^е запз теМге 1а тате а 1а 1)оигзе* еаг поп 8еи1етеп1 сћег 1а по1з1е88е, таЈз оп 1гоиуа ра"г1ои1. 1а парре И11 зе е! Г ћаћНап!; 4оијоипз рге! а ге^а1ег се д_и'11 арре11е бом ћо1е, Ди гпЈеих ди'51 ки еб! р0881ћ1е. Мето1ге8 <1и сот!,е ВеИег. М1к16б. В. Ма1г1екоу1с8 8. Кетге^агЗава^ап, стр. 204.

ла Тунгуза могу да смире на један дан читавог ирваса (северног јслена)« Таква иста неурсдност и неумереност показује се код простог свс/га и у нићу. Сељак или обичан радник нровешћс дуже времена бсз ракије: даде му се нак за то прилика, локаће преко свакс мере и поиизиће се до самога скота. Такав луксуз у јелу и пи1\у влада у нашој земл.и особито ириликом избора зсмал.ских носланика, при рсстаурацији званичиика, при различитим банкетима и јубилејима, којима, само да се може јести и пити, често и најнезнатпијн догађаји дају повода, прп никницпма, о месојрђама и т. д., а таказ луксуз терају још често и радници и занатлије носле нећих светаца и после педељс, светкујући још такОзвани „илави 4 или, бол.е да рсчемо, лени иопедеонпк. Нрост необразован свет воле у опште све што упада у очи, пгго ласка чулима, ма то пе имало пикакве веће вредности. Тако ћс се њему и много већма доиасти сјајно одело, било опо иначе ма како кабасто и неспретно, псго ли солидно и укусно руво којега праву вредност тек човек вишег образовања мрже да оцени. Као што прост човек, пе имајући укуса којије цигло плод више образованости, воле папрена јела и л.ута пића која кољу, као што ужива у игри нри којој се живо нодскакује да се све зсмља тресе, н као што љуби хучну свирку: тако воле п нретоварене и дречие боје на ћс куиовати па јагму такве материје, а па друге боље, укусппје и дурашније не ће ни гледати. Удобност је тековипа најновијих врсмена те 1>емо јс заман тражити н у великаша, Па п самих владалаца минулих вскова. Нрнча се да је још у XV. веку жена краља Карла ТП. била једипа Францускиња која је имала вншс него две ланене кошуље. Још у XVI. веку сматрало сс као нсшто велнко и ванредно, кад би кнегиња кнезу ноклонила неколико кошуља. ,У Нс.мачкој су људн средњега сталежа још у доба реФормације епавати понајвише голи. Стаклени прозори који се у Енглеској од год. Н74 почели употребл.авати најпре у црквама, а позније, од год. 1180. и у приватним кућама, још у "другој иоловини XVI. века бсху тако ретки, да су сс, у летњиковцима, за одсуства п.ихових госиодара, скидали и ради сахране остављали на страпу. У нашег простог света су још и дан данас мпоге куће непатосане а нрозори излепљени паннром; па ипак ћемо у тим кућама чссто наћи нај-већн