Стражилово

СТРАЖИЛОВО

©ааетш, ш шјшк

БГОЈ 10.

У НОВОМ САДУ, 8. МАРТА 1892.

ГОД. У.

1ААЛјГ\ ( А АА А АААЛ ЈАЛАЛЛЛ ("5 гастштвб. а' V V \) V V VV и лЈгЈчб' "^{/илЈи -ии!

бечни живот; Ј

што пусти сТрах од смрти На хпто туга с иратка века ? Не може нас< смрт сатрти Та и од ље има лека! Није људски крај у гробу, Но II 11(11". К' човек живи Чак у самом позном добу Може му се свет да диви. Л^удска дела, добра дела, И над гробом нашим трају/ ]1а остају иеувела Те пупају и цвстају. Нараштај их дал.и прима, На прихвата и негује Та, баш ио том, но делима, Дух човечји напредује. Заман земља трошИ косТи Славног Њутна и Дарвипа; Заман вичу: „Бог да нрости Бераижера и ГГушкипа!" У замап им нема тела, Кад им душа жива оста Те им зСмпа лопта цсла Завичајем новим поста.

Дела, дела, дела елавна, То су вечна Људска дсца Еоса смрти, на све сиравиа, Њихов живот не сасеца. Беде, муке, лажи злобпе I Гред делима у прах тону На вратима куће гробне Све душмапске силе клопу. Дотле л.удска злоба траје/ Ал јој носле нема јава Живот дела не престаје, Бсс га људски не. спречава. Сервет јест.е спаљен телом, И Бруно је тслом пао, Али нису мртви делом Спомен им је жив остао. II Архимед, Сократ, Рига И 06или1г , јунак славнп, Не умиру, док је књига И док траје живот јавпп. И Јакшића мртвим зову, И Бранка нам нема вишс, Ал им песме свету гову Још ои њииом душом дише.

На И онс златне прнче, 111то их живи Лаза створи, Пад гробом ће да га диче Сномеп му се не умори. Жив је раза, жив јс јоште — Ме1) иама му душа живи ' Јоште ради, иун милоште, Јоште му се сваки диви. У заман је у гроб иао, '• У заман га зем .Ј .а скрнва Дух је његов свеж остао, Да нас иа рад изазива.

Вл. М. ЈовановиА.

* Нролог пршшком бсседе с игранком, коју је сриско академиско друштво „Зора" у Бсчу приредило аа

спомеп пок. др-а Лазе Е. ЛазаревиЛа на дан Светога Саве ове године.