Стражилово

чз 160 ез-*

ријалних прилИка и често је тако оскудан и обичап, даје по њему једва могуће и познати га, као аутора иввссних идеја." — Неки Коста А. Оимић у Бсограду у дуброкачкој улици бр. 47. на углу према саборној цркви јавља но нашим листовнма, да отвара кн.ижарницу издавачицу те ће отпочети „кроз неки даи са издаван.ем свију оних дела, која ће бити од неоцењонс вредности по наш друштвени, културни, просветни и политички живот". Јавл.а „уједно свим књижевницима, да ће радо нримити на штамнање и издавање и свако друго дсло, које буде имало вредности, ма у ком правцу уз довољан хонорар". Даље још, да ће „ссмм дела, у току издати и читану (свакако: читаву) галерију слика, свију великана и бораца за срнску народну сдободу, нросвету и културни напредак земље, ночевши од Карађорђа, Хаџи Продана, Милоша, па до данашњих дана". На послетку — то је већ облигатно у таквим приликама — моли сва уредништва српска и хрватска, да његов „оглас отшталшају у својим листовима, како би о овом подузећу сазнали и остали књижсвници у Српству". Нрема нрограму свога листа већ смо у начелу противпи прештампавању и књижевних, а камо ли чисто књижарничких огласа у целости те бисмо оамо у најкраћем извоДу саопштили били и овај, иначе са етилистичке и логичке стране доста рогобатни оглас Косте А. Симића, да ие нађоемо у њему напомен.ену горку иетину у стварц књижевне продукције еп дгоч у последњс врсме ,у Србији. Потписујући Пј есуду Косте А. Симића, даје „велика срамота по нас!" нгго је тако, те слажући се дословце е њим у карактеристицц песавесне и скроз и скроз трговачко-спекулантске издавачке најевде, која се но Србијн размахнула па ужас правим нријатељима српске књиге, чинимо овом ирпликом изузстак од правила и доносимо из огласа Косте А. Симића од речи до речи и онај део, који према дбсадашњом обичају не бисмо саошптавали. Ево како се каже у том огласу : „Страсне политичке борбо, вођвне од толико година на . ■ • -о, омогућиле су, да на повшпипу јавнога рада у Србији избију морални инвалиди н умна недопошчад. Научна и просветна ноља у Србији насута су књижевним шл.амом просте шнекулацијс а срнски сиромашни умни работници и великани снуждено погледају у своја исписана дела, очекујући боље дане и лепшу будућност. V српска читалачгч нублика? Она се систсматски дави посведневно ев ко.јаком књижевном Фурдом, док јој се нај.чад стч мак г.асвии не убајати и не убије сваки прохтев ва идсалније, племенитије и кориспијо. Докле се у Србији у у:пи .«:> »ротурају кп.иге, које ништа друго не износе, до јгдипо рпзврат, глупост и дивл.аштво заиадњачког ритер; • а, аристокрације и раввратпика, дотлс нам краепи и пдоалии демократстси друштвени живот, _ г .арошки н селеки, оса је у мраку, но обрађен, но испи;ан н нами самима пепОзнат; Српска повија исторпја крвавог ослобоЈјс!!..-! ; рлзних бурних догађаја још. спава

мртвим сном, пеобрађеиа и непозиата млађем нпраигтају, докле су туђе историјо отраних народа код нас у изобиљу." — То Симићеве роФлексије нрештампаомо без и једне оггаске, вајодно еа »свим језичким грсшкама и.недоследностима па не можемо пропустити а да новога издавача са тако лепим и сваке похвале вредним смером не опомепемо, Да „у колу својих другова и нријатсља" глода да нађе кога, ко ако ништа друго а оно бар само мало боље зна јсзик српски од н.ега. У осталом му у потхвату желимо среће и напретка, али само тако, ако се строго држи својих пачола, те ако и сам не падне у опо, што другима с правом аамера. — У 3, броју КпјШупе 8то1ге од ове године нма врло повољна оцена Милићевићева „Јована Ђака." — Лудвиг Талоција, доиисни члан мађарске академије наука, читао јо у академској седници извештај о кодексу војводе Хрвоја, што га нађонге мађарекп изасланици за тражење старина у Цариграду. — У Липском летњега семестра предаје Волнер „0 епској народној појесији словонских народа". — У „Журналу мипистарства проевете", а у свесци Фебруарској за ову годииу штампан је између других члана .К() п реФерата и реФердт ЈГиповскога, најмлађега тако рећи ученика проФвсора Ламанскога. РеФерат је о најновијем делу нроФ. А. Вудиловића „Об1цеславннсК1Ј4 лзвгкч. В1. раду других'^ об ш'и х'1. азмковг древнеИ иновои Европм". Ово је огромно дело, — које је награђено првом наградом кирилометодском, а које је у два тома, (једаи 436 страна и други 374) — писац посвеТио теми, о којој је толико н.пх писало из школе Ламанскога (понгго је и у нао преведено) па и оп, дакле о ваједничком еловенском језику. У првој ки.нзи говорп о нссловенским језицима, а друга обухвата хил,адугодипш.у историју словепских јевика, о дијалектологији, о одиосима Словеиа и т. д.) Трећа глава ове друге књиге бави се о српском језику, а особито о језику спохе Немањића. — У џриродп.ачком лиету 7Л у а, што излази друга година у Прагу, а у свесци трећој, чланак је Ет. КаИ-а „Р г 1 го (1 п 1 ћоћааН'! уућос1111 МчкесТо 1пе, гуНШб вапД/.акаЈн бегвкбћо в Пагтзкећо". — Француски лиетови допосе, да ,је ивишло на Францускои дело „1.а 8егћ1е, (5сопот1дпе е4 еоттегс1а1е, раг Кенб МП1о1, апс!оп т11П81;гв (Те Егапее еп ВегМе". Стаје пе.т динара. Ире неке године издао ,је исти ннсац, ако се не варамо, под тим натписом такођер једну књигу. — Ка опом броју имена, којиеу преводили српске иар. песме на талијански, а о којима је био помен у прошлОм бр. „Стражилова", нека је убројано н име Ег. Саггага, који јејош 1849. у Задру штамнао „СаиН Лв1 роро1о Ба1та1;о". — Познати, еа евојих радова у босанском „Гласнику музеја", Херпес штампао је први део свога рада „1) I е А11 е г4ит 8Гогвсћпп § 1Н Воз п!е п -Не гге§о VI п а" у немачком листу „01оћи8" броју 9. од ове годипе.

САДРЖА.) : Г1( ; пиштво: Вечпи живот. Песма Лазаискога. Вјерииа л.убав, — Поука: 0 луксузу. У Латппима. Умегност: Јеца Добриновнћка. — Кн.ажевност: Сувремепа питања. — Ковчсжић: Књижевпи прикази. Књижевне белешке.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недељс на читаву табаку. Цона му јс 5 Фор. а. вр. на цслу годину, 2 ф . 50 н. ва по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 12 дннара на годппу, — Рукопиеи се шал.у уредништву а претплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима иретнлату кн.ижара В. Валожића у Веограду.

Издаје књижара Луке ]оци1\а.

Штампарија дра Павловића и ЈоциЂа у Новом Саду.