Стражилово

43 174

мишљеља друштва и врсмена — то ће оида, кад ее исиуне нанред сиомеиуте иогодбе, нсиаоставио настунити и нацијонална литература, која ће за то, што се раније иомеиутим пачином с.танила у контакт са зајединчком образованошћу н животом мисли н вештине у свету, битн члан светскс литературе, а уједно нред-

стављатн и књизкевност јсдног засебног народа, у колико ннкоја народна инднвидуа нс може руковати неком дисциплином духа л.удског, а да нс удари на н.у свој пародпосни печат. Чиста, горска вода, прелазећн у свом току прско других слаппх <1>ормација, излази на видело слана. (Набтамћо се.) Јован Мансимовик.

Још једном „Е1по^га!зка каг!а".

вД/§ 4 8. броју , Отра-жилова" штамнан јс кратак \у){$ нј)иказ „Етнографеке картс", коју је пздала великошколека оиладина у Пеограду. У прнказу том заиерило се великошколској омладини, што ј"е ла карти означеиа Маћедршгја, ПГоискн крајеви н цела Хрватска, као чисто српске зсмЉс. Што је било за замерање ми смо замернли. п мислили смо; да је за Хрвате доста, нгто ерпски књижеван лист није оддбриб иоступак срнске омладине. Но иије тако било. У 11. броју „УЈеиса" наиисао је г. Лислн Модестин члаиак еа натиисом' „Е1по§гаМа каг»а", у ком је са највећом проиијом '.наиао омладнну срнску п цео сриски народ. „8*» 2ак1а§а, -- шпне Г. Модсстии — 81о ки Тагел па уојааша втојјт <1орг1! вашо <1о Не2а, 4е по вјоЛе (1ааав §<1 је па ТИи-и Ш 1.а1Л, ргјраЛа ј6(Ипо 8гМша1" Мто са таком ироиијом нише брат Хрват о борби Орба нротнв 'Г) г рака. Мп иисмо никада тврдили г. Мбдестине, да смо мн све учипнли. али да Срби имају великпЈ заслуга у одбраип Евроие од Турака, то нам до сада ппје норицао пнко; а ево сада 1'. Модестип хоће да каже да Плочник п Косово, да силнн ратови деснота Ђурђа, да папорн српскога парода у свима ратовима иротпв Турака. ипсу нпшта! Ако г. Модестии ио г. Клајићу узпжа, да је цела Восиа п Херцеговина, Далмација, Раса и Црна Гора, да су то све хрватске земље, онда дабогке. Срби су врло мало иахуднлн Турцима. Г. Модестин са нодсмехом спомиае, да су но „етнографској карти" крајеви Сливиице и Драгомаиа сриски на и Софија, да је- овиачеиа као сраски град. Етнографска карта ве.тнкошколске омладпне пзрађена је _на основу историје. језика, обичаја. и поезије", а ко има псторијског права. па Софпју, може иаћи г. Модестип у Руварчеву „киезу ЈГазару" стр. Њену ће'ваљда вероватл г. Модестии, јер вели. да јс. ОИ „\ г г«т вгркк] роујввтбаг". Г. Модестин иа дугачко и иа пгироко поучава омладину српску, да Вукашин није убпо цара ^ роша и да Вук пнје издао на Косову. Енсте моралл блти тако ревиоени г. Модестппе! Вна срнска омладина врло добро. да Руварац, Ковачевлћ и Јлречек доказују, да Вукашин илје убица л да. Вук није издајица, алп пошто г. Срећковић још иротнвно доказује. а ои предаје београдској омладпни срнску историју, аар није прлродно, да је омладина ирихватила, твр1/41.с свога учитеља?

Г. Модестип у свом чланку у опште мало говори о Хрватлма: у целом готово члаику браии Бугаре од .пападаја" великошколске омладине. 0 Хрватима говори само на једиом месту. „Нтв ви 1>е/, ииши.је ејк!.! 8г1)1". „N0 «|ок кгркка ошкиИпа 4ако ровЈлцЈа, угаШ. сешојо.ј шИо/,а Лгадо, ра сешо рго/.уаИ ,чуе 8г1»е Нгуаигаа", Иисмо ми вас прозвади Србима, него сте арво вп иас назвали Хрватима. Зар не зпа г. Модестии, да. је ве1Гвишеод четврт столе^а како Хрвати доказују да г нема (Јрба!"? (в. Певаиију 3. Л. Ловаиовића, стр. 225.) Зар се не сећа г. Модестпи, да је IЈавиТз још 1(477.1'. пазвао све парбдне песме хрватскима? (в. одговор Павпћу у Годлшп.ицп II. стр. 166—177.) Г. М.одестин исмева тумачен.е омладнне српске: заигго се Маћедонци називају Бугарима? Нека г. Модестип прочлта у Гопчевићеву делу: ^МаквЈогаеп • 1111(1 АИ-8ег1)1еа'" стр. 17. и 154—155, и у кигаи Милојка; Веселиновића: Срби у Маћсдолијн и т. д. стр. 2 -—5., иак ће се увернти, да је тумачен.с омладлне добро. , Да побпје тврђел.е великошколске омладине: да је. језнк којим Маћедонцн говоре, српскн, позпва се г. МоДестпн, на реферат Ст. Иоваковића п М. Кујунџпћа о збирци народ. несама, што пх је скупио М нлош Мнлој (!Вн1|. „Гге(1а1е1со 1.1П1 хакао" кад бих хтео 0 овом онширио говоритн. Упућујем I'. Модестипа на 75. кп.нгу Гласшнса срл. ученог друштва (стр. 313 —317.) где ће сазиати зашто се онда (.1873. г,)' онако мислило, а из XII. Гласа срл. академије моћи ће сазпатл,. како „осШса! кациеупјк" Ст. Новаковић о језнку Маћедонаца сада мнслн. Г. Модестин исмева омладину, што твдн, да су „6а§ш ааго(1 кнкауЈШ", па вели: „Ра 1 пеЛатпо ка Ви§аг1 (ргце пеко јгоЛша) ргеЛ сИауош Ктгорош рокахаН, Ла ки 1 1е каМ. .јииасн",.. Зар јунак онај. који не штедн ии рањеног ненријатеља, зар јуиак онај, ко.ји пустуши свуд, куда досне. зар јунак онај којн се хваста јула.штвом својим, кад са трииут* већом. силом надбпје неп])ијатеља свог? Целим чланком хоће г. Модестнн да докаже за омладлну срнску, да су то највеће шовпнисте. Узмимо да има право; али шовлнизам омладиие срнеке иодстиче н.у на рад. (.Гтнографска карта", „Побратимство"), а код х])ватске омладине даје новода неде* (в. 1(орс. Мак. и. А1.4-8ег1). стр. 238 ; Отаџбина XV. стр. 356.)