Стражилово

~фз 192 ез-

— Пикола, ЈжриИ — саДа локар ереза иишког у Србији — раааслао ,јс оглас, дајо у штампу дао своју књигу нод натписои „Љубицс", која ће бити готопа до цоловине апрџла ове годипе. Вели, да је амо скуиио „ситне веселе, лирске песме, онаке врсте, какве читалачки светиз разних наших часописа већ познајс, онаке, каквс беху: „Веаиља", Дилбер Лпђелија", „Чнк", „Л.убичида и девојчида", „Дар и уздарје" и т. д." „Оамо таке" вели „и вшпе никаке. Кљижица једна за мл -1Деж (!) да се гг .омс Нровесели и у н,ој огледа; за стареж (!!) да се сети онога, што је негда било и што се тако лако заборавити не да". Међу тим Ђорићевим песмама бићс их већим делом, којс до сад ннсу штампаие још нигде. Кп.ижида ће изиети шест до седам штампапих табака осмине а дена ће јој бити 50 новчића. Иретџлата се шаље самом песнику у Ниш. — У 22. и 28. броју „Ковшвеке 1*084" изишла је у немачКом преводу српска народна пјзсма из Вукове збирке „Урош и Мрљавчевићи", а под натнисом „Магко, <1ег Кб11188801111, 11011114 <1св КеЈсћО« ВА011. ПревеО ју јв доки Окић. — У 05. бр. Нес^тер Лојдова АћешИПаН-а пГтампана је у нре-воду Ивана В. Ионовића прича Јанка Веселиновића „Оег 8 <-11\\ ; иг". — У Јагићеву „АгсМу 1'иг фуМш Р1и1о1о§1е XIV. кн.изи ,, 3„ свесци, штамимн ,је приложак Тихомира Остојића „Кј,11 е вег1и8сће 0 е.ћепивећ гИ4", која је састављена из глаголских, ћириловских а и неких пових слова, Ову је тајну азбуку открио у једнем минеју српском за април И мај, а који је писан 1551. на реци Радованштици под Дсром. Овим наласком добис.мо јошједну нову тајну аабуку наше старе кљижевноети. У овој свесци је и допрптетак Новакопићева „П/тлсга ка џотавапу мапедоисшх дијалекага". — У Са80р1в-у ицшеа кга1оу8(;у1 Оеиквко, у првој свседи од ове годипе, саопштио јс М. Нест. Спераиски 29 пнтсресних писама Навла ШаФарика Иваиу КукуљевАћу Сакдинском. из доба 1852. до 1858., Која је нашао и преписао. прошлога лета у академијској кљижниди у Нагребу, Овим се писмима бацајош јача светлоет на знамеиити рад Ша-Фарнгсов на еловенистици. Сперански је уз ноједина писма додао и објашњен,а кратка. — У 42. броју „Заставе" од ове године штампана јс у подлиску прича „Стари звонар", коју је провела Илка Грујић. Ово је прича иозиатога у нас принозедача руркога Короленка, а која је хвала буди и раније преледена више нута и како нам ее чини понајбол,е у београдском „Колу". — Иреводиоцима би се препоручило, кад« већ не пазе, шта је преведсно у нас, да бар стављају име писца, чији рад преводе. — Поред своје „кљиге", „Успомене са бојнога поља па Јаиковој клисурн 1870. год.", која се штампа и која је оглашена у 2. броју пашега лнста ове годинс, нанисао је Милаи Ф. МанојловчИ „јошт' једну кн .ИЈКИду, ,која обухвата једну приповетку из сеоског живота,, под насловом :

ЈСеса иупа иуцади. Успомена пз дети)итаа једног лШднцннира те је ,,исту рад дати у штамну' - . ,',Ну, заштампу мн — вели — треба средетво — претнлата". С тогалепомоли „све љубитСл.е срнских приповедака", да се па ову љсгову „кљижиду" претплате и нретплату му „час пре" пошљу, како би „ову књижицу могао дати у штамиу". — Приноветку Љ. П. Неиадовића нод иатписом „Нека је срећа, ма и луда била", што изађе у календару „Новом Требевићу", превео ,је па мађарски др. Ажбот. — У Рае^а^одпшГу, немачком месечнику за васпитаи.о и наетаву, што га, ево већ четрнаеста година, уз сарадљу одличних педагога издаје др. Фридрих Дитес у Бечу, изишао је у шестој свесци за ову школску годину, за март 1892., под рубриком РаеЛа§о§18сће КипДбећан извештај о етан.у школа у Босни и Херцегопини. Написао га је неки Фраља Тичак, који је у истом Ра'ес1а§одш.ш'у и године 1879., као д. и к. инспектор шлола у некадашљој Граници, написао нешто о школама у Босни и Херцеговини, колико со на званичним визитацијама школа на хрватскобосанској граници имао прилике инФормисати о школству у Босни. По том н.егову извештају било је тада у Босни и Хсрцеговипи само вероисповедних школа и то: 917 мухамоданских освовпих школа (турски мејтеФе), 41 римокатоличка основна школа, 57 православиих основних школа, 43 више мухамедаиске школе (турски медресе) и 24 грађанске школе (турски мектеби риздје). По статистичким пак датима одг.1890. има сад : једна потпуна велика гимназија у Сарајеву; јсдна приватна гимназијау Травпику (управљају љом јежовите); једна техничка школа у Сарајеву; једиа нренарапдија у Сарајеву за образован.е учитеља основних школа (снтернат); један милитарпи пансијоНат у Сарајеву; 8 трговачких школа; 41 медреса; 58 православних основних школа; 20 римокато.чичких осноВних школа; јодна јевројека оеиовна гакола; четир приватне основне школе и 150 заједничких основних гакола. У извепггају свом не одобрава Тичак, гато еу дигнуте трговачке гаколе. Ма да је, вели, у Босни и Херцеговини трговачки нромет жив, ипак је сувише рано било осиивати такво школе. Место љих је ваљало дизати грађанске школе, а за трговачке би школе за прво време било доста, да еу такву једну школу удесили били као трогодишљи течај на те хпичкој шко ш у Сарајеву.

просветни гј1асник. — Одбор за подизаље спомепика Сими МилутиновиНу Сарајлији јавл,а, да је до 31. децембра 1891. г. скупљено 0330 ф . и "0 повчића. Пада у очи, да су се аустро-угарски Срби врло слабо одазвали. — Ових дапа прославио је сав образовапи свет трећу стогодишн.иду од рођења великога недагога Чеха Јана Амоса Коменскога.

СЛДГЖЛЈ: Пееништвд: Јутро на Косову. Несма Лазапекога. Вјерииа љубав. — Поука: 0 лукеузу. У Латинима. — Уметност: Пера Добрииовић. — Кљижевност : Сувремена питаља. — Ковчежић: Кљижовпи прикази, Кљижовне белешке. Проеветни гласпнк.

„СТГАЖИЛОВО" излази сваке недељс на читаву табаку. Цона му је 5 Фор. а. вр. на делу годину, 2 ф . 50 н. за но год., 1 ф . 25 н. на че/гврт год. — За Србију и Црну Гору 12 динара на годмиу. — Рукописи се шал,у уродииштву а претнлата кљижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србп.ју прима претплату кљижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке Јоцића.

Штампарија дра ПавловиЂа и Јоги^а у Новом Саду.