Стражилово

-13 206

те Турчину и изроду, а да бране и штито нејач и сироТЈШ .у. 1С .1еФТ(: еу дакде ието што и српски хајдуди. 1Сад би се мпого КлеФта скупило, да заједно војују, онда се зважи арматоли. Шта су КлеФте грчком народу, знаћо онај, који зна, шта еу хајдуци српском народу. — У другом деду говори иисац о Сулијотама. Готово рећи чета људи скупила се у кршну жуну : Сули, да ту, као оно наши Црногорди, бране себе и своје, да чувају слободу и гину за њу. Иисад нам је јасним бојама иацртао јуначку Оорбу Сулијота: испричао нам је пожртвовање храбрих гдавара н.ихових, очајну и одушевљену борбу самога народа. — Други део ове кљиге много је марљивије и више систематски израђсн но први. У књизи има доста преведених одломака из грчких народних песама; преводи су слаби. Иначе је језик чист. — Нека је ова занимљива и кориена књига свакоме преиоручена. С. В. ЈагиИ. Разум и философија из српских књижевних старина издао — XIII. Споменик срп. краљ. Академије. Кеоград 1892. Увод стр. XXXI. текст стр. 108. вел. 4-на. — „Разум и философија" назвао је В. Јагић две хрпе текстова старе српске књижевности. То су преводи изрека „старе грчке мудрости и домишљанства, како бише сабрани и неким повим додатдима поиуњени за читање образованијех људи и младежи византијског доба". Судећи по малом броју рукописа слабо одговарах-у тој намени „образованији л.уди и младеж" средовечие српске државе. Текстови су црлени већином из „Зборника попа Драгоља" (види V. Споменик) а узети су у помоћ код друге гомиле („ФилосоФИја") рукониси београдеке нар. библиотеке, бечке дворске библиотеке и још неки други. Превод није свугде тачан а на много места и ногрешан те је с тога врло тешко наћи оригинале у грчким текстовима. Ипак је В. Јагићу пошло за руком, да већинд срнско-словенских изрека пронађе и грчки текст, који је у овом делу свугде штампан уз срнски. Поређујући наше текстове са сличпим руским, труди ее издавач, да успостави нрвобитни склоп таких „Флорилегија" или „антологија" (цветник). Прва хрпа текстона долази у рукопису дод натнисом „О раз8мФ.". То су сснтсндиозди стихови (овде 394 на броју сгр. 1—21.), који се обично присвајају грчком псспику Менапдру , (живљаше међу год. 342. и 291.) једном од најпопударнијих и најплодовитијих пиеада грчке новије комедије. По особинама језика, у којем дблазе иске ретке рсчи, мисли В_ Јагић, да је први словснски нревод израђен негде у XII. иеку, „вајвда у Маћедопији, можда у Охриду, или у којој год другој вароши, гдје су се Словени мијешали с Грдима". (IX. стр.). Друга гомила (100 бројевастр. 21—32.) текстова је сложена у ирози и зове се у рукописима: ПоучениМ философиМ или Сказани16 пр-ћмуд^^ости филосоп'ли . У нашим рукописима долази чешће иего Менандрови стихови. То су поређења, антитезе, опомене (паренезе) добри савети (таких је највише), мудре изреке ; уз то има миого питан.а с одговорима, (питалице) кратких досетака и доскочида, ко.је се мећу у уста мудрим људима (апофхегмат) (стр. XIX.). Све ово до сад поменуто налази се у рукопису иопа Драгоља. У првом „додатку" (стр. 35—39) наштампано је још 40 бр. из иетога рукои., у другоМ (39 до 54) 152 броја из београдскога ркп. бр. 200, у трећем (54—67) .109 брр. из бечког рукоп. бр. 108., у четвртом (08 — 79) 101 бр. из беогр. Хаџи-Јорданова ркп. бр. 312 , у нетом из истог ркп. мудри савети, које да.је отад еину,

у носледњем (стр. 81—99.) одломди Флорилегија „Нчеле" (о „Ичели" види стр. XXI,XXVIII и д.) из два беогр. рукоп. бр. 184 и 812 (01 и 08 чланака). Па крају су (101 — 103) „Исправди и нова објашњења". - Г. 15. Јагић је овим делом стекао велику заслугу за нашу стару књижевност не само зато, што је осветлио једну њену занимљиву страну, него гато је и овим примером показао, како треба радити оваке послове. Није доета етари текст само тачно наштампати, него га треба са сваке стране испитати и протумачити, једпом речју носао тако урадити, да се иико више не мора м-учити око њега. Т. 0. Ј111. М. ВеселииовиН. Божја реч. Прииоиетка из сриско1■ живота. Написао —• —. Издање срнске књижаре и штампарије Браће М. Поповића у Повом Саду 1892. Цена је 20 новчића. 8-на стр. 30. — Из пера даровитога Веселиновића добисмо ово дана колико по предмету свом чудну и романтичну, толико вегато и занимљиво изведену нричицу. Није нрви Веселиновић, који се латио тако тугаљиву ствар да обрађује. И нокојни Јован Суботић слично је причао пре једно тридссет година у својој приповетци под натнисом „Отад и кћи". Но ова Вееелииовићева тема још је, ако може бити, тугаљивија те јој је решење нешто'насилно, невероватно. И тако би читалац незадовољан, некако разочаран оставио књигу, да га донде живи И| иказ и слатко причање није толико занело, да радо прсвиди насилност расплета. Па зажели, да је и опет прочита, не толико саме ириче ради, колико ради њих седам осам ли лица, које је једдо милије од другога. По моме мишљењу може Јаи. М. Веселиновић „Божју реч" рачунати међу досадашње своје најбоље ириче. Г. Цетар РадулоииИ. Попхологпја за школе и за самоуке нарочито за учитеље израдио -- управитељ срн. учитељске гаколе у Карловцу. Панчево 1892. Браћа Јовановићи, стр. 88., на 8°цена 70 нов. — Овостране наше средње и више гаколе веома су оскудне у гаколским књигама. Многи предмети уче се или из туђих књига или ив рукописа. Шта је од овога двога горе, тегако је одредити, али треба само да се сетимо то двс невоље иа ћемо морати захвалнти сваком оном, ко се код нас лати да напише књигу за средње и вигае школе. Можемо бити уверени, да такога писца нс покреће жеља за добитком него идејализам. Код ове књиго могла би се можда рећи која о деФиницијама, о подели, о схватању ствари, о српским иазивима, али то оставл.амо стручној оцени нагаих педагошких листова. Ко ју и летимично поглсда, видеће, да је слог и лак и јасан а то су све лено стране књизи, која говори о тако тегаком предмету нагаим језиком и која је намењена гаколи. Штам пари.ја Враће Јовановићн заслужује похвалу, што су јој слова тако чиста и круино. Тако бп требало псчатати еваку гаколску књигу. Т. О. Ношко П. Же%ски. Песие. Написао — —. Нови Сад, издавачка. књижарпица и штамдарија А. Пајевића 1892. 8-на. стр. 83. Ову збирку песама огласили смо у 1. броју „Стражилова" ове године. Казано је онде и ко је Жељски. То ,је млад несник, који се за последње две, три ли године понајвигае кратким љубавним песмидама јављао у „Јавору" и у велико-кикиндској „Посестрими". У збирци је овој ноделио своје несме на два дела. У ирвом делу (свега двадесет песмида) махом су чисто љубавне песме, песме драгој (само гато би претноеледња боље канда пристала у други део), у другом је пак делу скунљено једа-