Стражилово

СТРАЖИЛОВО шмк. ш ттш ге«.

БРОЈ 14.

У НОВОМ €АДј, 5. АПРИЛА 1892.

ГОД. У.

ПЕСНИШТВО. ј& рчЈЛ у л1г\јгл!г\уа!/^!лл11/ Х а Л ^ Х л А ј/^^^ гуЈУ ^^ Р ^ 1 ^ " 'х/л/л /л /ЛЈ' ~\ј~\ј~ Г

вртлогу горких јада ; Што ми ломс груди младе ; I Кад на душу сумор нада, 1 Нема туга 7 тиха страва Тужно срце омотава, Пробуди се сила тајна, МГто у лучт мирно снава: У:(буЈп з сс слатки звуци, ПГто нред твојим ликом :шоие, Одивају се сузе вреле, Моје очи што их роне... Звуци, сузе, кпнље крви, Бледи помен милих дапа ГЈрелију се и стопе се* Над гомилом мојих рана. Па кад срце утони се У сладости чудна нлама, ГТежне туге с милинама, Затрепти ми душа млада У пучини сла г псе жуди, Иејаспа ме жел.а свлада, Надимљу се бујне груди, II;! огн.а се несма буди 11:1 се роди ГГа и.чвије мека крила И затрепти у слободи. Тајна крила тихо шуме И ннко је не разуме Она тужи, тајпо плаче А те њепе су:зе зпаче Љубим те! Кад нам сине нремалеће,

ЈБУБ1Ш ТЕ. Тонли ветрић духне с југа, Нритаји се мрачна туга И објужи .лед ; Кад са криком дођу ждрали, Зашуморе бујни вали, Порумени исток блед; Кроз маглицу када епву, II 1т" је дахом вотри11 креће, Иежни пољуб пебо ,нуди А земља му иружа груди На процвета у целиву; Кад замири раио цвеће У топлини и разблуди А хучни се П0Х01; креће, Па прелеће Кроз проломе мрке клапце Тада слушам гаумне вале И осећам сунце врело, Ветрић нежпн где ми хлади Моје младо, ведро чело; Жудно пијем мирис, благи, Слушам жубор, тичје гласе, Звучну химну ка,ко трепти И У душу упија се Слатка струја срце мине Помени се стари нижу Иа ми бурне груди дижу, И онет се песма роди 11а затрепти у слободи... Тајни звуци тихо брује, Мека крила немо шуме И нико је не разуме Она јеца, она плаче,

А те бујне сузе значе: ЈБубим те! А иоћ када крила свија, , Затрснере звезде бледе Кад се санком земља пија, Тајна рука .заборава Ломном свету очи сведе, _ Кад сањиво иебо ћуги, Месец земљу осијава Моја нога сама лута И без стазе и без пута Врховима мрачних гора ... А ја гледам бескрај нсми Ко пучину мртвог.мора, Гледам земљу како' сиава, 15.1гсде зраке што је л.убе, Слушам шумор из дубрава, У сутопу што се губе . . . Па кад у том тајнвм* часу Из даљине свирка зујпе, Као песма уснаванка, Као уздах код растанка, И оиет се тихо скрије У безмера нростор неми »Жудно срце звуке пије, Душа моја задрхће ми, Као да је чежња с'лети На би иекуд да полети Живим огљем плане лице, Затрспере. звучие жице, У души се песјиа роди, Одбије се са уеана