Стражилово

чз 217 К-

нознијс и диктагђор Сула (]_Јех СогпеНа од год. 81. пре Хр.); али се и оп сам слабо иа њих освртао, а још мање јс хајао аа Њих велики раскоЈпник Аптоније, који је такођер. сматрао на овоју дужност да н:$да иакоие против луксуза! У средњем и у почетку ппп .ога века су особпт<> Француски краљеви употребљавали м;ш,е вшне строге мере пр.отив луксуза. Такојс краљ Филиа IV. на измаку XIII. века обнародовао онширну паредбу о пошњи поједипих редова у

На државиом сабо,ру год. 1560. за владе Еарла IX. тужио се трећи (грађански) ред иа луксуз снсштепства а властела па луксу.з гра1;апа, у којих сада ве1ј свако јапге и облачи сс у богато руво. Год. 1561. буду иа ново забрап.епи везови од злата и роба од злата, сребра, свиле и т. д. Златнс наките на глави могле су жепске посити само у првој годипи своје удадбс. У исто време од ирилике би одређеио кбликоје кројач могао искати за свој посао и то посебпце

земљи. Много што шта беше са спим забрањено. Тако грађани нису могли држати кочија, нити носити злата, драгога камења и финијих хаљина. Ко је пак таково што имао још ире забране, морао је то иродати у одре1;еном ]>оку. Утврђсне беху и цене материјама за сваки поједиии сталеж и билојс строго одређено, колико јс иута ироко годипс свако могао мсљати своје хаљино. Које нрестунио ту наредбу морао је илатити глобу, којаје била различита према појединим редовима, п од којс је трећииа припадала нотказачу.

за сваки сталеж.. Што се тиче јела, наређивао је један закон иоменутога краља од год. 1563., да сс не сме износити на сто випгс од три јела ио јисст чинија, нити у исто време меса и рибе. Све до краја XVI. века тицале су се забране луксуза иавластито одржања разлике међу појсдшшм сталежима, како би се нлемићи и животом и спољашњом иошњом одликовали од обич1шх грађана а ови од тежака и слугу. У XVII. веку осиивају се тс забране већ на начелима тако звапе меркинтилне системе, која богатство

Јован Храниловић