Стражилово

чз 237

нпичгг .и гарадници: да умј СТ ност не с«ијс иримати што јс нгчнсто, што сс потпуно не слажс са моралом; а он и.нма : да је све дозвољеио, што је умјетиост у своје нсокал.апо цубл .е одјенула; они н.ему : ти си порногрпФИСта; а он њима на одговор : а ви нијесте л.уди савршени: Овакова полемика била би Бог зпа колико трајала, да није „81< \'П1ае" испустио своју, под старе "дане, грешнпчку душу. Иего како ће сад Марко без „Н1<. \ч пса" ? Хтјело сс је њсму такав лист да буде са свим па његову расположењу, како бн доносио евоје умјетничке идеале на видјело, а да ие будс уредницима то трн у оку. Ови нови идеали, који су се баш оиих задњих година у Италији дизали на развалинама етарих књижевних предаја, нашли су били справна одзнва у Царевој души; глаеу еа оне стране мора одговарао јс он: не емијеш ништа притајити; пиши, како ти ерце заповиједа; ако еи прави умјетник, пико пс 1>е зазирати од твоје голоте. Марко Цар, да ее и ( дал.е може борити за ону велпку истпну, баци у широки свијет први број кн.ижевпог листа „Упка" (штампана ћирилицом п латннпцом због мјесних неп]шлпка). Одазвао се мален број л.уди вољних да га потпомажу; шта више, из еамс Поке би му повраћсно около тридесет истисака. Лист ее је одржао по прилици јнсст мјесеца, али како радника морао је Цар све чланке нод разпим имснима! Имао је и пријател.а једпога, који му јс помагао, те св )је пјссме и оп под разним имештма у листу издазао, (чп"та ковница псевдонима!); али онет пајвећи ј<' терет на пашему Марку лсжао. Ко се пе Сјећа п.егових чланака: „ПорнограФија", „0 смокову лншћу" и т. д.? Пеки мла1)Н нисци пз Далмацпје мислили су да „Упк" збиља прима и иајгадније нечистоће, те су шиљали уреднику приповијстке и слике из живота да тс Бог сачува; несретпици криво су схваћали Цареве идеале у. умјетноети! Кад изузмемо Милићевића,

! Од велике. оскудице сада сам саставл.а скоро

Ионоиића п М .ожда још једшиа, којп су п<> једап чланчи1| листу н</елали, можемо казати, да ес јс „Упк" баш јуначки борио за онстаиак. Паде лист иапокои, а Цар увиди, да јс све било узалуд и да јс наша литература прсм млада, да нде за новп.м иравцем, којим су старије ееетре удариле. Даљи Царсв рад нозпат је. Посјетпо је Млетке па издао своје путпе бил.ешке нод насловом „Венецијч"; носјетио је Рим, па ће и његов „Пут у Рмм и до брза угледати свијета у посебној књизи. Маш самоук (јер такав је одиета) нисао је и на Фрапцуском је.зику о „Балканској Царџци " за наришку „1Јои\ч*|1« К«\ ие"; на талијаиском језику читав низ штудија из нашс КН.ИЖСВНОСТИ,: „8Нп;1| ^1а\! <П (сНе^а ша <■<] Не". Трсба дакле да будемо харии Цару, што је иротумачио н туђииу ремек-дјела нашпх бол.их нисаца, као што је онет и нама Србима нацртао у „ Јавору " поглавите писце талијанске. Тјескоћа нам нс донушта, да овдјс изнееемр оуд .о његовим снисима, а ианосс о њему као критичару: српски евијет већ добро зна, да Цар заузимл.с једно од првих мјеста у нашој кн.ижевноети. Можемо еамо рећи, да је он до ноката еклсгичар; његово одушевл.ење за л.епотом нема граиица; право јс .јужпо чедО. Живи данас у Задру; ожен.еи ј е; а кад се враћа ДЈецс, Кад је оно љегп ведро неоо, а сунце се тек номал.а па врх кршна Нелебита, не ишти онда нашега Марка на сухом копну Евроиејском, већ га ишти на мору: наћи ћеш га са нријатељем у малом чамцу- гдје мирно и устрил.иво хвата рибе на удици: рибање, то је најмилија Царева забава. Добра је срца, искрен је нријатељ, весео у кругу својих другова, а страствспо л.уби своју стару мајку, којој је и „ КпшЛиве дневи" носветио. Млад је још, па се можемо надати још ли јепу низу изврених радова. Јосип Берса.

Задру; ожењ.еи ј е ; еа уреда на Одбору Далматинском, двоје мушко п женсЈсо, хитају оцу на сусрет.

КЕИЖЕВНИ ПРИКАЗИ. Макснм м. ШобајиК. Старино у Зсти. Иаппсао . Г.ерград. ШтлмпарПја Св. Николића (горња јов. улица бр. 53.) 1892. Стр. 120+1У. — Кн>ига ова влжна јо осоЛпто за гоограФа српског, јср ће му помоћи, да раамрби много замршено иитаље. Пиеац је потанко ониеао оетатке старина (зидине, стара гробља и т. д-), забележно је иредан.а, која је о појединим местима чуо и трудио ее, да реши нека питмн.а о старој гсографији. Књига ее дели па оеам одељака. У првои одсљку говори пиеан о Курилу, градини г на десној обали р. Зете, на западној етрани еела .Орље Луке". У другом од<'љку раеиравља пиеад о Гра-

дини „на лијевој страни реке Зете". (Од Градине до Спужа има - вели пиеац — „више од сат хода"). За ову Гридиму мисли писац, да је ЈГорФирогенитов Градетај. У трсћем одељку опиеује Шобаји}. Снуж: град, варонг и подграђе. У ч<>твртом говори о Дукљп: о историји Дукље, о отконаван.има и т. д. У петом о Подгорици: нешто пз историје,. онис, нредања и т. д. Ту говори још и о пореклу Бранка Радичсвића и о Божидару Вуковићу. У шестом одељку раеправља о Медуну, Фупдипи и Дољанима. Седми одељак је важан. Шобајић ј" паново покренуо питање : где је б,ило седиште зетској епископији, гсоју је . сновао св. Сава. Он доказује, да св. Сава није основао епнсконнју за Зету на Иревлади код Котора, него „у Зла-