Стражилово

43 240

ности пред^на. У колико оугмрскс, у гсолико пик ске песме, то нека реше међу собом српски и бучлреки научсљадп. А сад мн дозволите да нам еаопштим п дрј ги равлог, што 'се ,с» ово нсколико редака па Нас вбраћам. Намеран сам да за коју гбдину дапа папишем веће дело о Србнји и Србима па сам у ту енрху всћ почсо ирнкунл.ати иужие податке. Можете' себи замислити, како ми мора жао бити, како ме управо боли, кад се српска публика у папред напа.ја антипатијом према мени и мом делу, које ће тек ако БоГ да иЗаћи. Л ту аптипатију имам само да захвалим Таконим личним, субјектавним критикама као што су оне, које од неког доба у Вашем пен.еном листу изилазе. Ниеам Србин а нисам нк Иугарин већ сам у пркое имену свом ирави Мађар од главс до пете те ме нрема томе при издавању поменуте збнрке није руководила нити лична симпатија нити пак аитипатија, иего ме је руководила чиста жеља за истином. — Тако госп. Штраус. Ми га. иустисмо да каже, што му је на срцу, по нисмо ради овои приликом да му кажсмо, шта бисмо све имали да опазимо па н.сговс те енунцијације. За сад му еамо захваљујемо, што није на нас заборавиО, него нам послао ббе онссзкпс свеске свога најновијег« дела „13о1§аг перкв14е81 ;гуиј1етепу, егМЈЈ? 1ааЈа11ап егеЈеИ ||о1даг 8/.бтек,ц'е1," које је издао помоћу бугарске владе и уз које му је бугарски предговор панисао др. Ив. Д. Шишманов, први одсечни пачелник бугарггсог мипистарства нросвете и уједпо главни уредпик Нборпика, што га издаје бугарска влада. И уверавамо га још ово.м прилиКом. да ћемо са пријатељске странс добити скоро нриказ — ми се иадамо: стваран и објекТиван - те п.егове збирке, у којем ће се гледати ;и1 оеи1о8 да демонструје Факт, да Вугари у кола својих политичких рачуна прси;у чстир, кадгод но пешто п тврдоуета хата: књпжевност, науку, цесништво и умстност! Па како пас Адолф Штрауе увсрава да не спада „у катогОри.ју оних људи, који су прско мере осетљиви, када се критика бави у.мним производима и књижевним делима им и када евептуалне .шпузешкс износи," то се падамо, да не ће замерити, ако наш пријатељ буде судио по правди и цравици, бсз обзира па то, да ли ће се Адодфу Штраусу прокрчити и угладити нут или се, макар и мало само, притворити врата за н.сгово дело, „које ће тек ако Бог да на јавност изаћи." — Приказујући у 13. броју „Стражилова" књигу под натписом „Дечији анђео хранитељ" рекоемо, да нам је у очи упало, што писац за дете вели, да је од змијнпа уједа црклп. Услед тога нам ироФОсор Миодраговић, писац те кн.иге. пише и моли нас, да „у прилог познавања језика нашсга" н.сговпх „неколико речи" саошптимо у „Стражи»дову 4 . С драгс се воље одзивамо молби госп. Миодраго вића, не иропуштајући у наирсд изјавити, да пас својим разлогшма пије умео. да разувсри о томе, да се црСи пнгде на свету, где Србик збори и твори, не да рсћи за певино,

дете. Но сво, шта профссор Миодраговић наводи, па шат му «10ђс за. руком, пред читаоцима „Стражилова" ггобити Г.—а и докасти му, да нпје . имао ираво, што сс чудио. „Ја. с.ам се — вели прОФ. Миодраговић — одмах сстио; да сс поједини млрази у нашега народа неједнако готшре по поједшшм крајсвима и номисјшо сам: да ја ниеам употребио провиицијализам ? Одмах узмсм Нука, да видим, шта он вели о томе изразу, и ако знам, да је Вук ненотпун. У Вука стоји: црћи, цркпем, у. р1. 'Цркох, црче, цркао цркла) 1. шпкопинеп, регео ( уоп ТМегеп.); 2. ђегаЈец гишр1. (стр. 810.). Сад, и ако зпам, шта зиачи нецачки шпкошшеи и ћегфп, ја опет по^ражих, да се поиово уверим, да ли и Пемцн ове глаголе унотребљују не еамо за животињ« и ствари, по и еа лица. И у \Уош§'а, кога ја имам при руци, стоји (стр836.): ХЈшкошшеп, нпђег. /. шУ вв1П, (г. аи! ете ^етаШашс ос1ег е1еш1е Аг4 Лав' ГЈећеп уегПегеп, тп (1аз Т јс1>еп колицеп; шш§. апсћ уоц ЈеМовеп Б1ц§ен, иц^ећгаисћ! тсМегћеп. Ово .је, држим, довољно доказа(?), да се овај глагол употребљујс и за лица. У осталом, и да. нема у Вука (ми смо увсрени, да нема и опет се Морамо чудити г. Мподраговићу, како ,је могао Вука и цитирати у своју обрлпу, кад га он баш изроком туче), .ја бих доказао, да се у нашега парода израз црћи говпри и за лица као и за животип.н, само ако емрт наступи нагло, за неколико часоиа и у најљућим боловима, као што је било у поменутом нримсру, где је мала Спаска за два еахата (г. Миодраговић нс попушт« нсго и опет вели) цркла. Наш народ "каже: !\рче као коштац. (Ту г. Миодраговић изреком ианомиње да нс зна, шта јс то коштац.) Деио црчв човек ( или жена) па то ти је ! И у клетви има:, цркни, или цркла да БоГ да! Н у оној пес.ми има: Мито, Митапче, Цркџи ми, пукни ми душманче! У опште је овај израз у Шумадији у овОме смислу, аа лица, тако обичан, да се много чешће употребл.ава него тсресепенутн , који значи, од једа, и ареауНп (у псеми: „Надула се .Југовића мајка, Надула со па је п ирепукла, За својијех девет Југовића И десетим старим Југ-Вогдаиом), од жалости. А ц рИи је од болова и од муке". — Кн.ижевпичко-уметничка заједница у Веограду држала је 26. прошлог месеца свој други састанак. Предсе давао ј.с Ђорђе Поповић Даничар а тајник заједнице проФ. Андра Гавриловић читао је своју студију о словеначким приповетка.ма а оеим тога се још дискутирало о књижевном зближењу јужних Словена, нарочито Срба и Словенаца, и о музици словснско.ј. — У априлској свесци мађарскога часописа „ВтћгревЦ «/.сш1е" изишла јс студија проФ. дра. Оскара Ажбота о бугарском народном песништву, новодом Штрауеове збирке бугарских народних пссама у мађарском нрсводу. А у часопису „РћИ. ко/1оиу" изишла је критика на тај нревод

САДРЖА.1 : Песпиштно : Зима. Песма Лазанскога. Истргпути .листови. Вјерина л,уб;ш. — Поукз.: 0 лукеузу. У Латинима. — Кн.ижсвност : Марко Дар *— Ковчежпћ : Кп.пжевни прнкази. Књижевне белсшке. „СТГАЖИДОВО" излази сваке нсдел.е на читаву табаку. Цопа му јс 5 ®ор. а. вр. на целу годину, 2 ф. 50 п. за но ГОЧ 1 ф 25 11. на чо.тврт год. — За Србију и Црну Гору 12 динара иа годчну. — Гукописи се шаљу уредништву а протплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. - За Србију прима претплату кљижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке Јоцића.

Штампарија дра Павловића и Јо! ића у Новом С ,ду.