Стражилово

аога живота. Комаду је натпио „8аер Саггпка." У комаду се певају више ерпских песама на ерпскоме језику! — У 14. бр. „Јавора" овогодишњега штампао је уредник „ Пјесн о краљу Лудовику на Мухачком иољу иогибшему бој бијуНп с царем турским Сулиманом 1526." из једне -врло старе писане српске пеемарине", „која је својина преч. г. Мирона. игумана ман. Ковиља". Уредник не верује „да је ова песма до сада где год штампана". Вара се г. уредник, та је песма досад штампана не једаннут, него иреко даадесет пута, јер је то песма из „Газговора угоднога народа словинскога" Фра Андрије Качића-Миоптића. Према том неће бити, да је песмарица „ врло стара", јер је нрво издаше „Разговора" нзашдо око 1750. 1\ <у Будиму), дакле пајдаље посае те год. могла је бити писана. У изворнику (пред иама је ■ треће издање, које је изашдо још за жи вота Качићева у Млецима 1769. г.) зове се: Писмаодкраља унгарскога Жудовнка нменом; како иогибе на муачком мољу, бој бнју&и с цареи Сулемаиом н а 1576. (810!) иавагона (иогр. м. извађеиа) ид Сагреда. Из овога се види, да је писар „несмарице" и годнпу верно иреписао. Пе зиамо, како је запиеана година мухачке битке у другим издањима „Разговора", али ако .је добро (т. ј. 1526), лако може бити, да је писар „пеемарице" исписао ову песму баш из овог пашег издања од 1769, те је ио том могла бити писапа најдал.е поеле те год. Пеема није верно преписаиа, пего су гдекоје речи а и читави стихбви измењивани; икавски говор је обраћеи па екавскн. По изменама судећи био је преписивач неки православии калуђер, који је тежио да песму нреради за наше крајеве (самосвитан овдс: самомишље.н, бискуие: владике и ение.копе, редовник: калуђер али и онако, арцибискуа: архи. епискои, знадише: зпађаше, бише: бјаше, криж: крст, отиђе, кђе: иде, тер: те). На неким местлма јв текет искварен. (Чуда брајко и покора тешка, Калуђера видети витеза! у извор. Дисциилине и иопора тешка, Редовникћ дела су витешка ; јамачно није знао шта је дисциалина), а стр. 217 б после: Навел бискуп њему говораше (у извор. ' Фра Пава' му бискуп говорашеј изостављена су још четир стиха: На зло краља тер наговараше: — Не плаши се, евитла круно моја Добићемо цара Сулемана Дееница је наша од мејдана. — А долф Штраус и никад краја! У претпрошЛом емо броју допели, што пае ,је Иван Иваиић молио да еаонштимо у обрану АдолФа Штрауеа према белешци нашој у 12. броју „Стражилова" а рад нас опет сам Адолф Штраус, „уздајућисеу предуеретљиг.ост и каваљеретво" наше молп, да његових „неколико редова увретимо у свој цењени лист." Немамо разлога одбијати Штраусове молбе те га ево пуштамо, нека се сам брани па шат српска публика добије о »ечу друго мипгљење ио што ј« кадра била етворити оча наша, по Штраусу „нестварна и нсобјективна" критика, ако је то у опште била критика. Штрауе нам, ггосле облигатних Фраза, којима уводи писмо, од речи до речи пишс овако: Истииа је, да се многа погрешка поткрала у делима, која сам од петнаест до двадесет година амо о балканеком иолуоетрву п на њсму живећим народима писао. ио не сме се нри критиковању ових дела из вида пуетити, међу каквим сам се околноетима и нриликама палазио при прикупљању дата, која еу ми слу-

жила •ка .Јв градиво за моја дела; нд- сме се заб.оравити, са каквим сам се тешкоћама Аррио и непотпуним обавештаји.иа морао служити. Данае би ми иаравно много лакше било, боље напиеати м<>је ' Дело „Босна и Херцеговина", јер данас и ја исто тако увиђам погрешке номенутог дела, као и ма ко други. Но дозволите ми да приметим, да моје дело „Босиа и Херцеговина" поред свију погрешака својих још еадржава у себи и такове делове, који су истинити, цотпуни и добри били у оно доба, кад ' сам то дело написао, а остаће и на даље тако после десетипа година Тако н. пр. други део моје „Босне и Херцеговиие", који ниеам ја, већ 1Јауе1еу у „Кеупе Деа <1еих шош1е&" саопштио и чији је део, који се односи на трговачке и еконо.чске одношаје, на језике евију образованих парода преведен, држим да не спада међу дела еФемернс вредности, као што је 13. број цењеног „Стражилова" приметио. Благодарим г. Иванићу, што је узео у обрану моје дело „Балканско полуострво", али морам нотпуно за право дати „Стражилову", што је приметило, да би опај део, који говори о трговачким и економским одиошајима, више вредиости имао,. да га је.г. Иванић одмах превео. Но има у том делу много таковцх дслова, које еам на лицу места на основу рођеног свог искуства написао иетинито и верно па држим да и ови делови пису од ефемерне вредности. Што ее тиче опе примедбе, у којој ее вели, да Срби не би имали разлога љутити се на мене као књижевника да нисам превео и издао збирку бугарских народних песама, моје је етановиште врло иросто и јасно. Или јс моје дело добро или није Ако је добро и ваљано, онда ваља то Признати у пркос мом Преводу бугарских народнпх песама; ако пак не врсди, ваљачо га је осудити, на ма мој превод никад света не угледао. — Сад ми дозволите да само неколико речи прозборим о мом преводу бугарских народних иесама, који сте изволели такођер представити као дело ефемерие вредноети. (У том нам је секундовао Ваш бранилац, гоеп. Штрауес!) Шта је био смер овој збирци? На црвом месту то, да пружим збиркујугоеловепских песама мађареком књижевном свету на углед. У тој цели превео сам 35.000 стихова бугарских народиих песама од сваке врстс. Међу тим 13. број „Стражилова" (али ми бисмо рекли, баш Ваш бранилац Иван Иванић) нримећује, да је највећи део ових песама управо ерпски оригинал. Зар није чудновато, да баш моја збирка дајс повода цењеном листу „Сгражилову", (а ми биемо и опет рекли: Вашем браниоцу Ивану Иванићу), да ту примедбу учини, када су на то Д<> сад од шездесетих година амо довољно нрилике и повода дали „Бугарски зборници," из којих сам ја помепуте песме црпао? Та зна се, Да су баш Београђани издали иајвећи део ових песама као бугареке народне песме (види Взрковића), па ипак ниеу до сада та издања пала под оштри нож критике, као што сам ја усрећен. Али и то се зпа, да је врло тешко, тачно и прецизно повући границу између та два суседна братска народа, да јо веома тешко, са евим одлучио тврдити: Ово је моје а оно твоје! Само код једпог дела поменутих песама могло би поћи за руком етногра Фима, да после дугог напорног етварног изучавања и испитивања тачно рбележе границу, но у погледу целине је то немогуће. При издавању својс збирке нисам ту еврху имао пред очима. Мило мије и радујем се, да ,је једна велика збирка дивиих југословенских песама јав-