Стражилово

-$3 11 потребе као: на грађење монументалних цркава и палата, на оенивање бибдијотека и музеја. Што је Фијорепција и данас на гласу са својих уметпичких збирака и у опште једно од иајобразованијих и најФинијих места у целоме свсту,лша много, врло много да захвали томе благодатном правцу луксуза друге перијоде. У трећој перијоди луксуза може држава и земаљско законодавство да учини бар толнко, да најодвратнији изливи раскоша и разузданости остану у тами те да опи и друге не могу навраћати на то зло. Бољи римски цареви су се истина трудили да спрече тај шкодљиви луксуз, али без жељенога успеха. Да су прилике и природа ствари јачс него сви човсчји закони, то је добро зпао и цар ТуМерџје, и за то је он на наваљивање сената, да разузданој разметљивости и пустоме луксузу римских грађана строгим законом стане на нут, одрешито одговорио, да су сви закони немоћни против луксуза који се на,поредо развио са народним и друштвеним животом и силно набујао са, увсличањем и обогаћењем државе и њених граћана.* Томе злу може једино помоћи само друштво, када озбил.но око тога нрионе да поправи морал и да досадашњи тако шкодл.иви раскош и разузданост замени умерс.нијим, здравијим и п|)иродш1Јим начином живота. I н {г а апГт нт т е (I еи <1и т с 8 4; и о 8 р и (1 о г 1 п т е П и 8 т и I с I. (Ваља из нутра лечити; стид пска иас иоправл.а). То је дабогме лако рећи, али је тсшко извршити. Гдс јс друштво покварено, где се оаште греши против морала и здравих начела народне привреде, ту не помаже много пи црква, школа и нородица, ти главни стубови човечанства. У таквом друштву ћемо заман утицати на осећање стида, где видимо ту појаву да они који газе морал и терају неразуман луксуз, — не бојећи се да ће их за то осудити друштво, које, и с.амо труло и изнурено, нема за то моралне снаге, — презиру и исмевају оне који живе умерено и морално. Велика- Друштвена зла нс дају сс лечити једностраиим .спољашњим средствима. Она се морају изиутра лечити препорођајем целога друштвенога организма, ако му је суштина и унутрашња јс"згра оЂтала још здрава, ако није скроз заражен, да му више већ нема лека. Држава не можс нпшта иротив шкодлшвога * ТоЈ а штогјЈшв Терегкае 1е§е8, -*о4 ^паа I). Аидчзкгв ЈиШ, Шае оМшопе, ћае, сц10|! Да^гажшз ев!, ооп{ешр4и аћоШае, бесипогет 1ихит 1еееге. ТаеНик, Апп. 111., 52.

1 луксуза треће перијоде, употребљавала она против њега ма како строге мере; али много може да учини леп пример који отменији и богатији дају својој околини, као игго је иу доба римскс импсрије цар Вес,аа% \'аи сво.јим простим и умсреним животом у нећблико зауздао и затомио оиаки луксуз 1 својих држављана. Свет има у оиште ту слабост да троши и преко својс снаге, угледајући се на оне којима стање донушта да издају и на споредие потребе. А то одговара иавластито данашњем иравцу времена које изједпачује .вуде и ублажава све сталешке разлике. Али ако сиромашнији теже да се и у сиољашности приближе отМенијим и богатијим редовима, трошећи ина споредне, раскошне ствари, то Ке се ови разликовати од њих фипијим и племспитијим укусом, разумнијим и здравијим начииом живота, што ће опет благодатио утицати и иа шире слојеве. народа. У опште ће држава, држећи се што сс тиче луксуза узвишених начела слободе која и највећма одговара данашњем нашем унаиређепом времену, бити у главиоме иасивна тс,/не задирући у личне одпошајс својих грађана, оставити да их оии сами ио својој најбољој увпђ.авности и здравоме нагону уреде. Па тако" видимо и доиста, да се*простп људи, све ако им и доцуштају средства, ие одевају у фино 1'осподско руво, не возе се, путујући па пароброду или жсЉезниЦи, на ирвој нлн „другој *кдаси, похађајућн јавис забаве, не траже првих места, пс долазс у отмсније ифинијс гостијонице икаФане и т. д. То јс обичај који јс, освештан дугим врсмсном, сам собом постао закопом тако, да га грађани без и каква огшл.ашњег утицаја државнс власти брижљиво хране и одржавају. Где владају здрави друштвени и иароднопривредпи одношаји, ту се пијс бојати. да ће луксуз гатетно утицати на парод. Иначс све, па и најстрожије владине мере не номажу ништа, као што јс еиглеска влада некада великим намстом и тешком глобом \ЈСла да затоми -или бар -ограничи и ублажи претерано трошење' ракије и пијанство у Ирској, али у залуд. Силан свет би то оглобљен то на друге пач.ине казкн,ен,_ али то место да је умалило пијапство и зла од свакс руке што отуд произлазе, имаде за последак да су се против државних органа царииара и иотказача чипила најгора пасил.а. тако, да парламенат најзад би приморан, да знатно ублажи оштрину закоии х I:арсђсња.