Стражилово

43 255 Ст-

1ш1

^ и "®°

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ. Црквене беееде Никапора Грујпћа, битиег пршмславно - сраасоГ еинетпа папрачког. Издао Димптрцје Гуеа.рац, парох аемунски. Сав чисти приход од ове књиге иамењси је Фонду за свсштеничке удовице и сирочад пакрачке диједеве. У Земуну 1892. Штампарија Симе Пајића. Стр. 17'2+ХХХ. Цена : 1 ч>ор. 50 новч. — Пиканор Грујић био је одушевљен родољуб и велик књижевпик. Штета ,је велика, што је до њевових деда тешко доћи, те их јс врло мало, који повнају дела Грујмћева како би требало. Хвала нека јв г. епископу Мирону и г. Д. Гуварцу, који учипише, да бар један део двла Грујићевих може продрети и у ширу нублику. У овој кљизи су пггимпане 33 беседс „што их је блажепо покојни Никанор у равиим приликама говорио, и Сан одабрао између осталих сво.јих мпогобројних беседа. и спремио за штампу." Напочеткује „ЖивотошЈС. Никапора Грујића" од Д. Гуварца. -За сваки светац у години има у овој књизи по једна, з.а где тсоји и по две беседе. ЈЗесоде ове могу послужити за узор у својој врсти: језик је у њима леп, чист, јасаи, стил је лак, течаЗ; облик.згодап. У свакој беседи има упоређења санашим времеиом и ириликамЛ и- тиме бессда још већма веже и поучи читаоца. Штета .је, тпто пи.је код спаке беееде забележена годииа, кад је састављепа. Иврази су му час касГ силна Аујица, која од.носи собом душу читаочеву, час су као топли зраци сунчави, који оживл.авају• мисли су му дуботсе, упорећења дтт и агодпа. — Почетак је учињен; али на томе пе треба да остапе, ми се надамо, да ћемо скоро добити и осткиа дела Грујићека. Ову кљигу треба да на.бави свака срнска кућа, а треба, да те беееде ироучи еваки Србип, јер у њима ће наћи оно што уздиже душу и племепи срце, што ноучава и одушсвљава. С. Леоџолда Рапка Србија п Турска у деветнаеетом кеку. Превод Стојанп Пое.а.коеића. Паграђен из књижевног Фонда Илије М. Коларца. У Београду. Парна штампарија Дим. Димитријевића, 1892. Стр. 559+ХХ1У. — З.а цело се сваки Сроин зарадовао, кад је чуо, да је преведено иа српски ово знатно дело Ранкеово, које је и по нае од-ве,-. ликог иптереса; радост та је тим већа, што се превода тог подухватио човек, чије намје већ име јемчило, да ћемо дело добити у цобру иреводу. И заиста је срцско издање Србије и Турске у деветнаестом веку леио и добро како ^се само пожелети може. Превод је по трећем издању Ранкеовог дела (1879. г.) Нанред је врло леп и опширтт предговор Ст. Новаковића, у којем говори у кратко о животу и делима Ганкеовим, за тим ванрсдно лепои темсљно- о Ранкеу ка.о историку, онда о постању и издан.има овог дела и на.јпосле о "преводу. Само дело дели се на чстири дсла. У првом дслу говори о историји Срба до .устанка под Кара-Ђорђем, о пародној појсзији и обичајииа, о узроцима устанка и устанку Кара-Ђорђеву, о паду Србије (18*13. г.), устанку Милошеву, о види његовој и Михајловој до избора Карађорђевић-ева. У другом делу говорп о отпору Босне против реФорама султана Махмута П. У трећем дегу говорн о „укрштању западних и источних послова, 18 59 —1841." Ту је детаљно онисано оцеиљење Мисира од Турске и интересовање западних

сила за ,,'источно* питање:" У четвртом делу је историја Србије од 1842. г. до смрти кнеза Михајла: влада Карађорђевића, Милошева и Михајлова. Уз књигу има седам прилога, који ћс читаоцу помоћи да неке ствари опширније проучи и боље разуме. Држимо, да није потребно говорити, од колике ,је вредности ио нас ово дсло: сваки зиа, да јс оно у сваком иогледу од неоцењене вредности; јер је паписано лсно, јасио, опширно и нспристраспо. Да би читаоцу што јаснији био развој догађаја уСрбији, пије се писац ограничио само на причање о Србији, иего увек огппирпо говори и о приликама свропским, које су утицале на Србију. 0 Ранкеу као историку такођер није потрсбно говорити: знамо, да је он један од највећих историка дсветнаестог века. — Преводје, као што.рекосмо, врло добар; издање јсукусно и врло лсно а при том није скупо (4'50 дин. или 2 Фор.) Ако ико.ју кљигу, ову заиста треба да иабави и проучи сваки Србин, јс.р ми трсба да ее радујемо, што је нову историју Србије написао Раике и што ми то дело добисмо у овакоеу прсводу. С.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — Књижевии одбор Матице Српске имао је у четвртак 10. о. м. седиицу, у којој је међу осталим за Летвнис примљен Шекспиров „Пар Лир" у преводу Лазе Костића и студија Даи. Л. Живаљевића о Апдрији Качићу Миошићу. — И четврти пут — г. Штраус! Када смо штампали писмо г. Штрауса, којим се браии, мислили смо, да ће ее та ствар всћ једном свршити. Али нс би тако! Доби смо нисмо од г. др. С. Милаиића из СоФије, у којем до казује, да је Штраусова књижевпа радња збиЈва онакова, како смо јс ми изнели. Г. др. С. М. тврди, да г. Штраус ие зиа бугареки и то ии речн и да је „те пее.пе Дуг е.ић — >1ј>ед патим очима, тако'реАи — од ирве до поеледње преводио на мађарски јевик; те иете иесме, које су смвштеие у Штраусоеој збшрци ." А г. Штраус се у иредговору свом вахваљује Дуговићу, што му је „номагао" при превођењу! Г. др. С. М. вели, да је ои „лнчни зманац г. Штрауса," али ипак. „није могао себи одолети" а да ие каже што зна, и то све „у чистој жељи за пстином." «*— У намери да иомогну. те да се створи средишце, које ће, обнављајући критичка издаља свих бољих а старијих дела из лепе и поучне књижевности срнске, у исти м.ах покренути и живљи рад код данашњих радника на лепој и поучној књизи српској, састали се некако око Благовести у Београду у стану академије њих седамнаеет које етаријих којс млаћих књижевника. Међу осталима су па тол 'еаетанку били: Стојан Новаковић, Змпј Јован Јовановић, Др. .Милан Јоваиовић, урсдник „Отаџбине", М. Ђ. Милићевић, Јован Ђорђевић, Светислав Вуловић, Пера Ђорђевић, .Бу.ба Ковачевић, др. Милан Јовачовић Батут. Свц су радо ирихватили горгву мисао те је изабраи одбор петорице, који ће израдити нацрт правила за „ Срискукнмжевну задругу " те позвати остале на други саетанак, да сс доврши оргапизација друштвена. Од старијих дела, која пова задруга кани издати, спомињу се дела Доситијсва