Стражилово

чз 247 Е»-

строго одношаја, који иладаху иамеђу ње и сина, није могла тако. лако уступити и иустити га да Г>ез жестока боја. дође до њена одобрења. — А шта ће још рећи Татјана Марковна? говорила ]е раздражено и тобоже нерадо попуштајући Марја Јегоровна, кад су коњи већ били упрегнути, да се одвезу у варош. — Ако она пе нристане, онда ти ту срамоту иикад не ћу опростити.

— Ни бриге те за то, она мене волије, него моја рођена мати! — Ја те никако и пе волим, штене једно! обрецну се она на њега, погледавнти га са с.тране. Он је хтеде загрлити, али она замахну на њега сунцобраном. — Само се усуди! Ако ми изломиш шешир, пе ћу ићи у варош! попрети му мати. Ова претња га одмах умири.

(Иаставиће се).

У ЛАТИНИМА. ријатељу Милану Сави&у. (Наставак).

Итал ијамски Ренесаис.

|.инпо ли се у историји рода људскогн блиста горди италијаиски Репе' сапс, тај богати расадиик уљудиости и иојеаије, чијим је бујним садом сва модерна Јеброна своје голе ледипе засадила! Да краспе ли у њему ливаде, коју л.уди има ево пупаних триста година иепрестаио косе, па опет ивгледа, као да се још никада с.иисатељски срн преко п.е протетао није! () италијаиском Ренесапсу, или, да тај нојам у уже границе стегпемо, о ХУ1-ом нијеку италијанском, наМисана је читава гомила кн.ига; да их је могуће све покунитн, сабрао би се материјал аа највшпу н пај:;анимл ,ивију библиотеку. Има их на пталијапском, па Фрапцуском, на енглеском,

а^ шнањолском, па — невЈероватно

чак и на њемачком Језику. .'Ј,'у је Сизмонди, Вилари, Грегоровијус, Буркхардт, Тен, Кастелар, Сајмоиде и још много п.их, које пе 11 у да пабјпгја.м. И ти су писци - ма да се у детал.има но кашто разилазе - — у једној мисли онет сви сагдасии ; саглаСии су на име опдје, гдје кажу, е ј'с италијански Реиссапс златпи вијек јевропске цивилизације и пајљепши момеиат у развоју духа људскога. Након црне ноћи с])едовјечног аскептизма, човјек се у том

вијеку иза сна будн и (жара чуда у свакој грани људске дјелатпости. Грчки олинап васкршава још једном са својим убавим боговима и богињама; љеиота и јунаштво почињу оиет да срца освајају; људски језик, ослобођеи од теократских окова, устаје онет да љубав и пауку,..1,еиоту и слободу у звијезде кује. 11а тај начин ностаје у Риму Петров храм, најљепша модериа богомоља; Микелаи1)е.дов Мојсије , најљешпа модериа статуа; Бијесни Орландо, пајл.енши модерни спјев; онсада ФиЈ'оренциЈ'е, најљепша обрана у моДерној војпичкој историји. Нема н])имјера у свјетској историјн, да јс који љуски <г>акат имао толико утицаја на савремени му свијст, на и па далеко потомство, као што га је имао италијаиски Ренесаис. Та и ми исти, тобожњи синови Фраицуске 1'еволуп.ије, дишемо још његовим моћиим дахом, а можда се још крећемо но нагону, што смо га у ХУ1 -ОМ внјеку из Мталије добили. Код иеких је Италнјанаца прешло у обичај, да овај вијек називл.у вијеком Лава Х-ог, крстећи тако именом једног иначе заслужног римског папе читаво стољеће дивне италијанске културе. У истини, Италија ХУ1 вцјека нредставља скун активних сила, које овом зпамепитом историјјгком мо-