Стражилово

-43 268 Е>-

с п р а м II о н и к пт е и с к р е С р п с т в а, у страх ропски диваи врже" ; па зато и всли турски султап (на стр. 1.0.): „Треба искру ту пога.сит! Ако ли се не угаси, с угледа се њена може неугасни нламен хитри раиасути, распалити и опа-

лит наша крила.

него каже пјесник (па

стр. 11.): „Ђе за вјсру и слободу народу се славно чнни умријети, крв нролити, г 1'у је ову искру живу, којуно и оиптта мати у сва љуцка срца дала, нсмогуће утулити". А кад је то тако, тада ја нијесам ногодио што сам узимао да и владици „горски внјенац" значи од прилике што п скун призора из црногорскога живота - њему „горски вијенац" значн „црногорска слава", јер Црногорце иде та велика хвала, што су први заночели борбу за ослобођењс. Такову разумијсвању имена Горски Вијенац пристаје и то, што владика своју пјесму зове „исторнчкијем догађајсм." Да впдпмо сада текст пјесме! Еако рскох, ја 1>у овдје споменути само оне иснравке, који нам могу и мало номоћи, да бол.е разумијемо неке снорне стихове. Али оист, да би се барем једнијем примјером видјело како је Горски Нијенац постајао, навешћу овдје сам иочстак нјесме. У рукопнсу је пјесма најирије ночињала с 4.4. стих.ом : Ц|11гп тга п с. а цр ГГГ (ТудТ)нио'Т)," г 'а сг.с игго је испред и,сга (т. ј. стихови 1.—12), доцнијс је иридодато са стране. Нрвијсх 18 стихова у рукопису овако јс записано (што је у заградама, ■10 је иревучсно!): .виђи (Ево) врага (с.у оедамт,) с(,т>)у седамт, (кнбаоицахг) био1 .вдиахЂ ! Су два мача а су дв!е круне (Бил г 1. сатана ово измислЈа?) Нраунука* туркова ст. кораномт,! (нект, се знаде ко е унукт. турковт,-унук) (унукт, турковт, ст, кораномт, у рукс!) За нг.имт, ата проклетога кота, 5. да (ди [?]) опует(е[?])и (т[?]) землк) сиуколику —■ ка' скакавацт, што пол('1;)а опусти (Лк1и бр1егт> да нема Француска [и ова су трн францускога да нсбвт бр1сга, аравШеко море све потопи Сант, (сатанипт,) пакленвш, окруни оемана, 10. дарова' му луну, ка' абуку (— у Европу, зла госта, оркана!) (Ево оркапт, злми гостт, за Европу) Злога гоета, Еврони (,)! оркана(!)1 виз^нтј(е[?])а сада 1пе друго, но прћја младе теодоре 31пезда е дрне еудбе иадт, ш.омт, 15. Иалеологт, позива мурата, (да ископа велику гробницу,) да закона Грке са Србпма —

[Ова «у три стиха са стране! |

стиха са стране!]

[са стране!]

свото мисли, бранковићт, ст, Гертукомт, (нскт, се едпомт, и врагу захвали!) (аа придичну Гертуки награду --) (за на. граду што даде Гсртуки --) мухамеде — то с за Гертуку — [са стране!], Већ ту налазимоједан снорни стих, то јест,, једанаести (зло.га госуа Европи Оркана!) на особито његова друга варијанта чиии ми се да потврђује моје тумачење, наиме да јс то реченица за се узета као усклик. Није ли ттак јасно има ли сс стих 17. пешто друговачије тумачити према оному, што је у рукопису заиисано мсђу њим и стихом 18. Напротив стих Ц8 љепшс се разумијс по рукопнсу; ту јс наиме овако записаи: игратћЂ ее (све за вратт, хватам) страшне зубе (оетре) свое но томе се впди да је владика тек доцније раширио ту реченицу придодавши стиху 118. још 119, А није нзлипшо споменуги да је у стиху 139. најпријс било написано чудие нушке ваља мртву главу на.јс тек доцпије мјесто мртву наиисано мушку; види се даклс да је владика опст мислио па цијспу, што се нлаћа за убијенога човјека. У стиху 281. (п с раз.Гјежу ратпијсм к л и ц и м а) оно к л п ц н м а јс дошло тек нознпје а прије је било ал.акбм; то спомип.ем, јер се одатле види да владици ријсч (х)алак доиста значи ,клик, вика' на да стога и стих 26(12 (и Новака норади халака) треба опако тумачити као што сам га ја иротумачио. И мојс тумачењс стиха 490 (та нсвол, а како ме бољела) потврђује рукопис, јср је у њсму најирнје бнло њс не.воља како мс бојвела на је то превучсио а повтипе н.ега нанисан онет цпјели стих како ј"е у пр^омс издању. Томаша Мартиновића дакле боли Ружпна певоља а пе њена отмица: 1'ужа јс преко вол>е живјела с Касаиом а радо је побјегла с Мујом Алићем. Двојако се тумачи и стих 518 (збили ти се снови и а Турчина), али ту рукоиис слабо иомаже: испред стпха су још овс ријечи збио ти се санак, које је владика нревукао. ПГто сам ја пак у стиху 534 (разлучи се земља иа нлемена) узпмао да је ту разлучи се криво иаштамиаио мјесто радлучит се иа тако и наштампао у евојему издању, то рукопис никако не. потврђује: рукоиис наимс има чието и бистро разлучи с е, пачс најирије је, мјесто тога бпло написано удари се; трсба