Стражилово

43 2(5!) Е>-

дакле узети да је то разлучи се аорист са значоњем Футура. Овом нриликом хоћу да сиоменем, да ја нијесам истицао иикакве друге конјектуре о тексту Г о р с к о г а I! иј е н ц а, назато никако не-разумијем какоје проФ. И. Броз у 48. броју загребачког В иј е н ц а од год. 1890. казао, да самја у Јагићеву Архиву (XI, 290) изрекао конјектуру, које сс ни у својем издаи.у не остављам, као да јс у стиху 21 криво наштамиано д а н и н а р о д мј есто д а н и н а р о д: то се мени ниј е нити сњело! За стихове 624. и 625. (жрец Европе с светога амвона хули, пљујб на олтар Азиј е) добро би нам дошла која -варијанта из рукописа, која би нам тачније казала, што је њимјј пјесник хтио. да рече; иа зкалост у рукоиису

види се дакле да је владици била пред очима ова мисао: ,лукава лисица ловп еамо слабе итице ,али се орла боји', јер и ријеч само и ријеч ј едне јасно кажу да је владика хтио исказати неку опреку нзмеђу објеката (ти ц е - о р л а) а пе између субјеката (с в ј е т л о с т л и с и ч и ј е х о ч и х - т и ц е.) За стих 961. (овај држи за реп аџиАџа) ја сам казао да аџи-Аџо значи Мухамеда, и доиста рукопис то лијепо потврђује, јер пишс овако: Ов;ш држи (мухамода) за р«п г в (мухамеда)! . . . два је иута владика био записао Мухамеда па је оба нута то избрисао, тако да стих у рукопису пије читав већ га је тек за штампан.а нопунио ријечима аџи-Аџа.

Бнтол. у Старој Србијн.

нема друго веК што је мјесто амвона нрије бпло напиСано олтара. Да је пак у стпху 67Г> камеп крвави исто што ,окрвављена Црна Гора' чини ми се да се мора изводити одатлс, што је крвави доцније нснравл.ено мјесто старијега кукавин. Стихове 772 — 74 (али тицс тс су најслаб н ј е л о в и с в ј е т л о <•■ т л и с и ч п ј е х о ч и х, н е г о о р л а к р п ј у 11 и г .1 е д а ј у) проФ. Стојанови11 и ја друговачије тумачимо, јер док су н.ему субјскат од гледају тнце мепи, су лисичје очи, па прсма томе наравски излази и друговачији смисао. 1'укопис нотврђује моје тумачен.е; у н .ему наиме овако пшпе: Ајш (само) едне тицс, (игго) тс су намслабге лони СТг1 >тл0стг. (лисхсхт.) Ј1ИСИЧ1СХТ) очих'г> него (али) орла крпоћи гледак)

И стихови 583. 584."(|(ј у н а к у се ч е ш ћ е пуг а х х о 1> е в е д р о н е б о п а, с м и ј а т г р о хотом) иду у број онијех, што се двојако разумију и тумаче. Рукбпие нам само једиу ствар каже: да је владика мјеето хоће најнрије био метпуо можс, па то не може да'одлучи нп на једну пи на другу страну. Ето, то сам мислио да треба спомепути из Прве половнце рукониса, која нам се је сачувала, а веома је жалити што немамо и друге, јер би нам баш та друга највише требовала за говоре старога игумна СтеФана, којих су многи стихови врло тамни, па би нам која варијапта могла открнти пјесникову мисао. Свакако мислим да није па одмет нн то, што јс овдје казано:

У Печу на Ускрс 1892.

Милан Решетар.