Стражилово

чз 264 ез-

Год. 1854. изишао је у Загробу „Агк1у га роује8(:11]си јпдо81оуепзки кпјјда Ш-са и на првом месту у тој књизи: Орпски Летоиис деспота Ђурђа Бранковића у преводу латик^.ом, у ком под год. 1440. пише: А. 1440. сопв^иЉв е§1 1п 1Јп§апа гех У1асНз1аV 1жИатп. А да се збиља тим местом утврдио ШаФарик у мисјш тој, да је Леђанин = Геп§уе1, на то указује друго место у том летопису, из кога је ШаФарик дознао шта је то кпривпасха, а паиме оно место: Аппо 6888 = 1380 Гш1 АппииНа1;10П18 Ге8(.иш 111 Равска^е и које у ориђиналу, сриском летопису гласи: „вв л-кто 6888=1о80 бистЂ Кир1оаасха. а 2. 1Гећу помињати, да је не само г. В. Јагић (в. у номенутом Архиву иа стр. 123. напомену 1.) одмах црихватир хииотезу НоваковићеВу 7 већ да су и \\'. Кећгш§ у тој истој свесци Архива а у чланку ТЈћег сНе Катеп №1' Ро1еп ишЈ Бесћеи, (стр. 479.), п Иван 1'адетић у књизи: Ргед1е<1 ћгуа!вке 1гасНс1опа1пе кпЈ12еупонН (у 8епји 1879.) примили и иризнали мп.ење Стојаново као темељнто, али не могу пе напомепути, да младиР.ус иије номецуо иније иобио мњење сад већ покојнога нроФссора варшавскога Ј. Первол <1 >а, (у Агсћ. IV.), да су Мађари своје 1епдуе1 морали узајмити од дунавских Словена те нрема том, да старо-српско Лсђании пије од Мађара, него је можда од старине српска својина, јер је реч ледина и Србима и Хрватима и Словенцима нозната. 6 ПерволФ помиње и оно место у VII. гл. повестн Томс арциђакона спљетскога, где се каже: „Усиегап! (1е ратШл18 Рокшгае, диг ТЛпдопв8 арре11ап1иг, спш ТоШа 8ер1еп уе1 ос1о 1)118 поћЈНиш (нретци данашњих Хрвата). 3. Рус Халапскн не зна или не ћс да зна за опо, што јс нашинац Натко Подило у Раду /југосл. акад. ки>. ћХХ1Х. (2а&гећ 1886.) на страни 201. шшоменуо о Леђаиу граду и о леђаеКом краљу. 6 Б1е Ма§уагеп ћађоп Цц 1еи8уе1 Ладк? т§'1. СгогаГ, МозкаГ, 8АаГ јоЈеп&Пз-топ с1еп Бопаи - 81оуопоп (ш IX. и X. Јаћг.) епЦећи!;, Тзе! Депеп ћекапп4ИеВ (1ег Вћтевшиз уогћеггзоШ, ш1 (1 (Ие апећ <1а8 \Уог(; лАдина(1е1ТаШе«1(;а,ледина) капп1;еп. Г >аз а118еЛ'18ећо 1е<1јап1п пп(1 <1аз јп Лог »еЉ. Уо1кзрое81е уогкоттолкЈо Г ј е <1 ј а п, ћгаиеШ дегаЛо пЈсЈЦ с1от шаруапвећеп' ћепЈгуе! опИећп! 7,п веп1 (\\че Котакоујб 1111 \ге1пу III. 129, шет4) вопЛогп капп аиећ ет игаЦе^-Кгћо с1ег Вогћоп, апкпцр&пс! аи с!1о Рогт 8гћаГ аи'8 1јећ §уе1 у^еЦеЈећ« ет Ј ј 0 п <1 ј »1 §еМИе1 ћаћеп \тог(1еп. Оа« Л\ г ог41е<11па 184 ја 80\\'оћ1 (1еа 8огЦеп, а1з аиећ с1еп Кгоа4еп шк1 \\ г епс1еп ћокадпЈ. ])ла ећепГп.Ив аНвегћЈвећо 8еш. ЂеМев к6пп4еп сИе 8ог1>оп аиа (7Г0888егћ1еп шКуећгаећ! ћаћеп. (АгМуГ. в1. РћП. IV. етр. 71.)

4. У „Миаићпашбсће ШбЈопе XVIII. Висћег уон Нап8еп Глпуенкћш, (ћгапкГиг! аш Ма1п 1595.) има извод из турске повести ио Вранчићевој књизи о цару Мурату II. И ту сс каже, да су у војсци, с којом је краљ Владислав годипе 1444. ношао на Турке били: Нипдсч п, басћвеп, Теи18сћеп, Н а ^ 1 п е г, ВоЈгпег (Бошњаци), Негјже&оуег, \\ г а1асћеп, ИаИепег (стр. 206) и у војсци Јаика Сибињанипа од г. 1448 сномињу се уз Угре и Чехе, 1 ј а & 1 п е г о (1 е г Р о 1 е п о (1 е г Р о 1 асћеп, а1«о пасћ Шгет Еиг81еп Несћо ^епаппћ" Не знам, како се у латинеком издању Левенклављеве историје и како у турском ориђииалу зову 1Гол>ацн. По то је ситница, алн ке, ако не важније и прееудније, а оно доста чудновато бити ово, што ћу номепути под 5. У дипломи краља Жигмунда од г. 1408. (Гејег Со<1. (Нр1. Тот. X уо 1. IV. 660.), у којој језаписано и назначено поимспцеваско.тко имање иалатина Николе ГорјансКог и брата му Јовапа са свима градовима, жупама, нарошима, окрузима, местима, селнма и засеоцима, помињ« се у бачкој међи: 2еп! Нспчпсх, 1 ј с п у е 1 сит рог!о е! гг! ћи1о ОанпћИ е!с. Вацело се то мссто .11е.п1,сл спомиње и у етаријим листинама од иоменуте дипломе. У попиеу села бачке међе од год. 1522. ЈонГсе иомиње Т ј е п § с 1 (Ленђел) %еп1ћ Ј јо Н псуј и т. д. (в. Еахргауи [уапа. Ап1ипоу1сћа о Випјелчпћ 1 8оксШ [Ј Веси 1882. сгр. 61.) Но за време турск.ог господетва, а наиме у теФтерима од г- 1590., назива се место то у сомборској нахији ке^уеп (Лсђеп) као што се н дап данас назива. (в. А Вас8-Вос1го§'ћ те^уеј 1ог1;епс1ии 1аг8и1а1 Еукопууе I. еуМуат, III. е§ IV. Гиде!. 2отћог. 1885. стр. 20.). Фридрих Стелцер из Кисача пише у „ СгевсМсћЈе (1ег Васвка" (Кеиаа!/. 1883.) стр. 34: „1)а8 ап Ее§'ћ (данас Риђнца) §тапген(1е РгаесИшп Еедуеп Лп(1е(; тап 1323. Ееп^е1 (Ленђел) ^евсћпећеп". 6. Хрват I—I, којије у загребачком УЈеиси (од ове год. бр. 14. стр. 223а) номенуо, како је наш Стојап Новаковић г. 1879. нротумачио речи Леђап, Леђанип и Леђаи-град каже панослетку ово: „Ако и морамо нризнати, да је тумачење Халанскога вјеројатиије од Новаковићева, онет су двије. ствари, које иам пе да.ду да безуветпо уз Халаиекога пристанемо. Попајприје нам је тешко вјеровати, да се у јуначкој пјесми осјећа утица.ј њемачке пјееме, а друго, како би о,блик „Лсђап" иостао од „леден", кад је рнјсч „ледеп" народу саевим разумљива и лака".