Стражилово

чз 265. е*-

Хрват је рскао своју, па кад је Хрват, кога се Деђаиин српског летоцисца и Лсђан-град и Леђански краљ срнских јуначких несама и срнских народннх приноведака баш тблико н не тнчу, пошто стари Хрвати ннсу знали нн за Леђан-1'рад већ само за Лепђв илн за Пољаке, онда нека слободно буде и мени казати нанослстку шта мислим о Леђану, Лсђену плн Легенграду пародних нрича. У српској народпој прнповетцн: „ Дар хтио кћер да узме" 7 каже сс: „Царев сип распишс .за Леген г.рад, где је, п од свуда отиишу, да тога града не.иа ." То нсто, само другим рсчима каже и II. Ноднло, за Лсђаи-град: „До сад тражпо се, Ле1)ан којекуда на л.удској зсмљи, по рек би, у залуд." II. Иодидо мисли, да се ишспо у Срба и Хрвата звао Леђап. Иека I'. Подило застуиа и дал.с н пека брани ту своју мнсао, аја ћу само рећп, да град Леђан свакако нде у ред онпх градова, за које се у несми каже: Град градила бсла вила Ни па небу ни иа земл.н Нсћ на гранн од облака! Главно место, у ком сс помшве Леђап долази баиЈ у песми о женидби Душаноиој (Вук 1Т. бр. 29.), у којој је сачувана нска стара прнча, 7 В. Вука Ст. Караџића: Српске народне иргшовијетке, друго умпожено издање, у Вечу Ј870. стр. 225. 22. апрнла 1892.

која се у вшне варијаиата и на разна имена пева међу Орбима н Бугарима, — вели Стојан ИпЈЈаковић иа помепутом месту у Летопису, кп.. 120. (стр. 160.) У другој мало час споменутој причи или приповетци: „Цар хтио кћер да узме", иомии.е се такође Легеп-град, који није и не може бити други Ј-рад и различит од граДа Леђана или Лећена јуначких несама, Садржај песме 27. у 11. кп.изн Нукова зборника „Душап хоће сестру да узме" иста је та прпча као што је иста нрича подлој'н иесми: „Цар Коистаитин и сестра му Ле.кчЈа", (и. Лстонис М. С. за г. 1847.', 1Ш.. 79. стр. 106.). А Ј 1 . Паита мислио је, да у песми: „Душан хоћеесстру да узмс," у којој мссто цпра Душана може стајатн ма који друЈи цар, одјекује псторнјска жпца, п мислећи тако у својој безазлености хтео је и том песмом да реши неко историјско питаи.е (в. Гласник, кп,. 57. страна 112.) Скоро све старије јуначке несме наше пе садрже друго до опће индоевропске нриче, које путују од места до мес/га, прелазе с лица на лице. И кад су таке и све несме и све приче, у којпма се помиње Лећс; . 1 и.ш ."Јсђси-град и крал. од .1еђана, т» чо»> ;; м •:». • данас устати и р~сћи, да зна, шта значи Леђенград и да зиа, како и .ј су пугем Не <'мс и нрнчс, у којима се иомнп.е Леђен-град, дошле и до нас.

И. Руварац.

РУКОПИС „ГОРСКОГА ВИЈЕНЦА."

4 одиие 1889. нађе Др. ( 1>. Менчик, чиповпик (®у:°у бечкој царској библиотсци, међу иекијем Ц одломцима од словенскијех рукописа, н руко1 нис лрвога дијела „Горскога Вијенца," за који се не зна када-је и како је доспио у царску библиотеку. Тај рукопис, како ће се одмах видјети, доста је важан за ерпеку књижевност; штсап је на цијеломе табаку и бројн 18 листова Вас је паписап једноМ те истом руком, а само јс на ирвоме листу споља друга рука испод срискога имена налисала ово: Се1нг§8-Кга«2 уон Ре4®г РеЈгоуНа V. Кје^обсћ У1ас1јка уоп Моп4епе§го 1. А1НћеПии§. Намсће иам се ирије свсга иптан.е: чија је рука писала руконис? 0сим опога, нјто ћу послцјс каза.тп. мпслп.м да имам довол.иа разлога

да па то питан.с овако одговорим: иисао Ј'а је својом руком сам нјесник, У царској библиотеци има паиме- руско ппсмо владике Петра II. од 28. новембра 1840. То је нисмо нисала и потнисала иста рука, која јс писала и рукопис „Горскога Вијенца." Всћ нас то упућује, да узмемо да је то била владичина рука, јер је тешко вјеровати, да би он пустио да ко други и потписује твегова писма. Него у истој библиотеци има и друго српско нисмо владичино од 22. августа 1850. И>ега јс нладика само иотписао, на опет, норсд тога што јс имао дебело неро па с тога и слова изашла круннија, опет се види да је нотппс ка.кав је и иа првомс (рускоме) писму. Да је бсчки рукоиис автогра® владичнн, мисли, рскао бих, п ироФ. II. Броз,