Стражилово

-53 280 Е>-

то љутио. и иротестовао иротив таког постуиања, у очи смејали, говорећи: — Бог с вама, госиодиие! Зар ви хоћете да иродужите Београд чак до Вишњице ?! Годипе 1861 Кнегиња Јулија, која миловаше проћи кроза све београдске улице, ма како опе биле тесне, криве, и нрваве, удари једном оздо од Дорћола овом Цетињском улицом, иа већ од моје куће мораде сићи с кола, и пешице изићи до Два Бела Голуба; ипаче се је са свим разложно морала бојати да се кола под њом не нревале: тако је пут био излокан и пераван. Цетињска улица пије дугачка. Она се ночиње спроћу Два Бела Голуба: десно — Бакалницом, која се иекад звала Црвепа Ламиа , а лево — кавапом ,,Два Побрати ма и ; у дну пак завршује се Баба-Јелкииом каваиом, која се сад зове „ Гостиоплца код Цетиња, " и „ Малом Пиваром". Готово иа средини својој, она се сиаја с улнцом Болничком кроз улицу Миле тину , и са Скадарском кроз узану улицу ;Јетску. Годиие 1856 па левој страни дапашп.е Цетињске улице, на самом рогл.у, где су данас „Два Побратима бејаше нразно место, коједоцније купи и дуже држа покрјни сленац Јеремија Карауић. До тога празног места бејаше кућица Косте Убавкића с великим иразним илацем с доње стране; до тога плаца је кућа пок. Димитрија Качара, па велика башта пекога Гушанца. Ту су данас три куће г. Басе Гадојковића. До Гушанца је била кућица иеког Бугарског. То је носле откунио иок. Срета Ј1. Поповић. До Бугарског је била механица неког Мијата Бошњака, па онда данашња Зетска улица. До Зетске улице бејаше каваница пеког Молеровића. Зграда та у неколико стоји и даиас под бројфима: 11 6 и 11 в . До Молеровића механица Мирка Гистића,* на до те опа кућица, коју ја бејах куиио. С доп,е стране моје кућице бејаше велики иразаи плац Вучка * Ову мехмшцу Миркоиу ја с;ш 1857 кунио з;1 120 дуката а 1Ц )одао сам ,је 1886. аа 1050 дуката!

Ивковића, иа до њега други иразап план иеког ста])ог тобџнје Неше, који је увек носио велик турбан око главе, и дугачак чибук у рукама, и пред којим су, као човеком по нечем заслужним, кад се јави, најстарији људи устајали па ноге. ГБегов је плац данашња пиварска башта. ГГосле тога је била ова иивара, само у згради другој, слабој, од набоја пачињеној. Свега дакле кућица на левој страии било 8, ме1>у којима само једна беше зидапа и то блатом, а празних нространих плацева бејаше 5 па бро.ј. Данас (1892) па тој страпи пема ни једног нразног нлана, а кућа пових, зиданих, поред неколиких од оиих старих пма равио 13 ! На деспој страпи, озго' идући, било је још горе: ту од горњега рогл.а до доњега, тојест од Црвеие ЈХампе до Баба-Јелкипе каване, бејаше свега I кућице: све друго беху велики празни нлацеви. Даиас нак на тој страпи има 14 кућа, од којих су само три од слабе граће, и још остају два велика иразиа плаца! А Београд, сав савцит, годипе 1856 даваше чудаи нризор марлшву гледаоцу! Град београдски, опо што су Турци пекад поиосито називали „врата од Багда/та", држаше 1856 султаиски МухаФнс г. Азис-паша, млад, оштар човек и, бој се, старииом од рода српскога, али Турчип, што оно веле, и од султана већи! Он имаше под својом командом, поред Турака београђана, неколике хил.аде низама, редовних турских војника. У београдској вароши, оној нзмећу града ишапца, који дели варош од иредграђа, ншвели су напоредо И Срби и Турци — два народа, који се мећу собом крве још од Косова. То беху два. иротивника, који свакад гледаху понреко један па другога! Једап од њих — млад, бујап, иестрнљиво паваљиваше, да птто пре захвати оно, што му је некад силом одузето, а други — етар, сваким даиом све пемоћиији, грчевито стезаше у иесницу оно, пгго му још беше остало од некадашњега богатога плена! Ту су се, са свим ириродно, изметали сукоби врло чести, а иекад Бог ме и крвави.