Стражилово

СТРАЖИЛОВО ШИ1 Ш ТШШ 11» р«» в

БРОЈ 19.

У ИОВОМ САДУ, 10. МАЈА 1892.

ГОД. V.

« ПЕСНИШТВО. »

/' ■чу •лу ! л" •.!/ ^ -л* ■г." ; 'ј,' ''"'"'"'"'" "'"' "'" *"

Р

ГТОЧБ I! А. Жуковсшб). ("ж.е V гомпнипГк п деш. Оклони.тгл н 1. багрлш.ш водм: ТемЈгћнт. лааурнда своди. Ирохлпднал стелетс« гћш. И иоч1. молчаливал млрно Иошла мо дорог']; ееирнои. И Геснерг лспгп. передг неи Сг. прекрасиои звФздбго своеи. Ооидп, о неббснал, кг нам г 1. С 'Ј> волшебним'1. твонм'1. нокривалом'1.. 0'Ј. ц1'>леб[11,1>['|, забвеш.н фЈаломЂ. Даи мнра усталнмч. сердцаш.! Своимч. ми рОТВОри [>гм'ј> лвлоибсм'!., Своимт. усинптелБиим']. п11нг.емтЈ ТомнмуЈо душу ТОСКОИ. Какт. матер!. Днтн, усиокои!

нст (В. А. Жукопски). аи се гасн. своме крају тече. руменој већ се губи водн; А лазурнн тихо тамне своди Те прохладно већ се сиушга вече. Иоћ ,је блага, заносна п мирна Пошла стазом нростора етирна; Пред 1бом Хесиер нреко свода чпста Поси лучу. гато благошћу блиста. (». пебесна, спђи ј ; аама сада; Кокрпвало ја бпх твоје хтео II лековпт заборава вео. Длј паМ мира, досга беше јада! Својом сликом чаробном и милом, Свога гласа божанственом снлом Ипшу душу, што од туге патн. Сном успавај, као чедо мати ! Р. Ј. Одавиб,

ИСТРГНУТИ листови

из једисг записника. (Пасгавак).

рошла је иеде.т.а дана. Мој књиговођа оде иа иошту п п])омени ])ецеиис са повратипм рецеппсом-, иа којем стојаше капетаиов потпис. Дакле нримио је меницу и чинио се невешт. Видим га весела и разговорпа, као да је добио бптку и одликоваље за храброст. Нитков! Загризао је у јабуку!

Е, сад си мој, соколе! Зацвилићен! као гуја у ироцену, заједно са п.ом. Иа послетку тебе иека враг носи, за мене као да те и нема, али она . . . оиа . . . ох, како 1,е да кука и цвили! А ја ћу да се смејем, Бога ми, хоћу да се смејем, онако из свега грла, грохотом, да се све ори.